Математика мигрантског таласа

Иако ће службене статистике бити доступне тек у фебруару, у аустријском Министарству унутрашњих послова процењују да број поднетих захтева за азил прошле године износи више од 90.000. Истовремено, на путу ка Немачкој, кроз малу алпску републику прошло је скоро 700.000 миграната.

Зима није смањила притисак избеглица на аустријској граници према Словенији. Само другог јануара, на прелазу Шентиљ-Шпилфелд на аустријску страну је прешло 3.220 потенцијалних азиланата.

"Морамо полазити од тога да ће се овај тренд наставити у 2016", каже за РТС Александер Мараковиц, гласноговорник аустријског Министарства унутрашњих послова.

"Нема нам друге, једноставно морамо тражити решења, заједнички у Европи", поручује Мараковиц.

На питање да ли би због пооштравања избегличке политике у Аустрији и Немачкој могло доћи до застоја на Балканској рути, до хаотичне ситуације у којој придошли мигранти не могу ни напред, ни натраг, аустријска егзекутива одговара професионално - учинићемо сви све да то спречимо, регионална сарадња је врло ефикасна.

"Мислим да све земље у региону имају интереса да пазе да до тога не дође. Морамо радити на свим нивоима, на свим странама да спречимо такав могући сценарио у било којој земљи. Гаранција да се такво нешто неће догодити, наравно не постоји, зато што усмеравање мигрантског таласа зависи од доста спољних фактора. Али исто тако, код свих земаља дуж балканске руте постоји искрени интерес да се такав развој спречи", каже Мараковиц.

Сутра је нови дан

Владајући политички блок у Аустрији, кога чине социјалдемократска и конзервативна народњачка странка, и даље се држи заједно, практично још једина европска влада на курсу који је зацртала немачка канцеларка Меркел.

И тамо, као и овде, међутим, правило "без горње границе у 2016." остаје предмет сталних преиспитивања и политичких спорова.

Свима је јасно да још једну годину као што је била прошла аустријске институције неће преживети без озбиљних ломова. Дилема да ли право на азил спада у темељна људска права, или своју границу налази у фактичном стању, све се чешће чује.

Беч на то нема одговора, већ га очекује из Берлина. Уочи Божића, конзервативни потпредседник владе Митерлехнер је тражио постављање горње границе на 90.000 до 100.000, али се, одмах након празника, не по први пут, повукао и рекао да није тако мислио.

Закључак је да ће Аустрија бити срећна ако број придошлица остане на нивоу прошле године.

Чекајући на Берлин, Беч се носи са незадовољством политичке базе из провинција, такозваних "Лендер" (девет на броју). Покрајински гувернери се деле не толико по партијској припадности, већ по изложености својих провинција.

Конзервативни гувернер Салзбурга Хаслауер, провинције кроз коју је прошлог децембра на путу за Баварску дневно пролазило 4.000 избеглица, сматра да је право на азил обична мисаона конструкција која своје границе има у реалним капацитетима.

Хаслауер - који је од првог јануара председник федералног већа гувернера - добија подршку из Бургенланда. Тамо влада социјалдемократа Нисл, али, на константни ужас републичких и бечких социјалдемократа не сам, већ у коалицији са Штрахевим слободњацима (ФПÖ). 

Иако то овде нико не изговара радо, барем не јавно, Бургенланд је спасен од хаоса тврдом избегличком политиком мађарског премијера Орбана. Нисл са своје стране чини све, укључујући и политички пакт са Штрахеом, не би ли спречио да му се још једном понове услови из августа и септембра прошле године.

Социјалдемократски гувернер аустријске Корушке Петер Кајзер је чврсто на линији службеног Беча. Кајзер је пре два дана изашао у јавност са планом у седам тачака. Опет ништа ново и све дифузно, али из неког разлога врло присутно у медијима.

По том плану, азил се тражи само у центрима на спољним границама Уније, поступак се убрзава, одбијени се брже протерују а прихваћени брже расподељују, док се њихове образовне и радне квалификације проверавају по хитном постпупку пре интеграције у тржиште рада.

Али, проблематичне тачке плана упадају у очи: такозвани "хотспотс" се могу организвати не само на граници, већ и дуж читаве балканске руте, што би земље као Србију могло оставити са десетинама хиљада миграната без административне могућности да их пусти даље, или врати натраг.

Брже протеривање о коме говори гувернер аустријске Корушке је такође немогуће, јер, на пример, са ким потписати међудржавне уговоре у Сирији, Ираку, Либији или Авганистану? Да би се неко истерао из земље, треба га прво пронаћи, а то више није тако једноставно.

Управо је то искуство кроз које су немачке власти пролазиле прошле године. Према службеним немачким статистикама из октобра, за 200.000 миграната је потврђен статус "не задовољава услове доделе азила"; за половину тог броја је 2015. била предвиђена мера протеривања.

Остварена је тек десетина, и то углавном зато што се радило о организационо и формално непроблематичном повратку у европске земље, Ромима из Србије и Албанцима с Косова и Албаније.

Странци у ноћи

Нису ретки примери присилног оптимизма, углавном у електронским медијима, где усамљени примери успешне интеграције избеглица у национална тржишта рада добијају надпросечни третман.

Истина је да Немачка са 4,5 одсто има најнижу стопу незапослености у Европској унији, али Аустрија је пре само неколико година имала још мању, негде око три одсто, док је сада на 5,6 одсто, са тенденцијом сталног раста.

Брза радна интеграција азиланата, у ситуацији у којој и социјални партнери на тржишту рада признају да придошлице, противно првим оптимистичним очекивањима, до 80 одсто поседују ниже или никакве радне квалификације, има потенцијале социјалног бумеранга.

На све то, и у Аустрији су се појавили први симптоми необичне епидемије сексуалних препада на жене. Преступници су у високом броју свежи азиланти.

Димензије тог феномена су у Аустрији - испод 10 - неупоредиво мање од оних у Немачкој, где је до јуче у Келну поднето преко 470 таквих пријава, али повезаност криминалне мустре тамо и овде је јасна.

Полиција у Келну, пре свега ниже организационе структуре испод смењеног шефа градске полицијске егзекутиве Волфганга Алберса, говоре о "организованом хаосу" у новогодишњој ноћи.

За разлику од полиције која реагује из рефлекса повређеног професионалног поноса, онај део аустријске и немачке јавности који се у току мигрантске кризе профилисао као "хуманистички", односно попустљив према ситним културолошким разликама, користи сада "келнски случај" да би отворио јавну дебату о "структурном сексизму" у европским друштвима.

Тиме што се пажња јавности скреће на генералне остатке "мачизма" у европским културама, сексуалним препадима из Келна у силвестарској ноћи узима се њихова криминалистичка ексклузивност. Јер, према том тумачењу, жене ионако сви малтретирају кад се занесу и опусте.

Страх од исламистичког терора је дочек Нове године на отвореном претворио у безбедносни ризик. Слободе и права неких мушких азиланата из муслиманских култура почела су да ограничавају давно стечена права и слободе жена да саме изађу на улицу.

Од првог јануара, промене уставног закона у Аустрији ограничавају прослеђивање информација које се тичу јавног мира, реда и безбедности. Тек 10 дана у Новој години, европски принцип отвореног друштва се све чешће носи са последицама "ограничавања" свих врста.