Остојић: Даблински споразум рађен је за неко друго време

Остојић истиче да Хрватска има оправдан и аргументован разлог зашто то не чини.

"Даблински споразум је рађен за неко друго време и неку другу ситуацију. Чињеница да је кроз Хрватску прошло скоро пола милиона људи, вероватно толико и кроз Мађарску, сигурно не омогућава примену Даблинског споразума у оваквом формату", рекао је Остојић на конференцији за новинаре у Зимском транзитном центру за избеглице у Славонском Броду.

Подсећа да актуелна правила предвиђају да би све особе које су током избегличке кризе ушле у ЕУ, а не добију азил, биле враћене у земљу где су први пут регистроване у Eurodac-у.

Остојић је потврдио да је Хрватска у систем унела податке за избеглице које су у земљу ушле у првих 48 сати актуалне избегличке кризе и да је након тога наставила с регистрацијом по истом стандарду, али да податке више није делила с Eurodac-овим системом.

"У том времену у Eurodac су унесени подаци за 4.000 особа, што је број људи за који је Хрватска у том тренутку имала капацитете за смештај и збрињавање", рекао је Остојић.

Регулатива прописује да се избеглице региструју у првој држави ЕУ у коју уђу и у ту земљу се враћају ако не добију азил у земљи у којој га траже. Због пресуде Европског суда за људска права да су нарушена права избеглица у Грчкој и да је према њема поступано нехумано, та земља је изузета из Даблинског споразума и у њу се азиланти не враћају.

"Нелогично је очекивати да се поштује 'Даблин' за који и сама Немачка тражи да му се другачије приступи. Споразум је спроводив ако се цела ЕУ договори да се захтев за азил може поднети у било којој земљи чланици, али до тога још није дошло", рекао је Остојић.

Европска комисија је у четвртак упутила службене опомене позивајући Хрватску, Грчку и Италију да исправно спроведу Уредбу о Eurodac-у, то јест да податке с отисцима прстију тражилаца азила преносе у централни систам у периоду од 72 сата што је, истиче се, кључно за функционисање Даблинског споразума.

Остојић каже да је опомену добила и Мађарска, те да би се на листи за опомену могла наћи и Бугарска.

Иначе, до сада је азил у Хрватској затражило двадесетак особа, сви остали су желели да наставе пут даље и углавном су за одредиште имали Аустрију или Немачку.