Годишњица Дејтона у атмосфери подела

Крај рата уз пожељну дозу незадовољства све три стране. То је донео потпис у Дејтону. За мировни споразум – довољно, рекле би дипломате. Две деценије касније, његову судбину, кажу, дели и сама Босна и Херцеговина – траје упркос компликацијама.

У америчкој војној бази у Охају 1995, није се могло више – и данас су уверени учесници у преговорима.

"Кад смо направили Дејтон није се схватало шта је све добила Српска – хидроцентрале, електроцентрале, нафту, део Посавине... Била та опсесија, република па република, није република, али окренимо се реалности", каже Балша Шпадијер, саветник српске делегације у Дејтону.

Реалност се из Сарајева и Бањалуке и данас често сагледава различито. Уставне промене, територијални захтеви, референдум. Слично само о ЕУ.

"Другог пута за Босну и Херцеговину нема, осим овог евроатлантског пута и сређивања унутарполитичких ствари", каже члан Председништва БиХ Драган Човић.

"Решавање економских питања води нас ка апликацији за ЕУ, а онда ћемо у том замаху решити и ове ствари", каже члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Ентитетска уместо државне политике – то је по БиХ погубно, тврди високи представник.

"Власти у Бањалуци прете референдумом, што доводи у ризик државну власт и одлуке које су моји претходници донели за имплементацију Дејтона", истиче високи представник у БиХ Валентин Инцко.

"Суд и Тужилаштво не постоје као уставна надлежност, то је наметнуо високи представник који сад покушава да спречи одржавање референдума. Али ми не смемо одустати од референдума", каже Милорад Додик.

У тој намери, Београд Бањалуци саветује уздржаност. Србија поштује споразум чији је и гарант. Тражи очување РС – не нарушава интегритет БиХ.

"Видели смо бројне идеје за рушење Дејтонског споразума, само не и план који би понудио бољи излаз, све може да се промени само о томе морају сва три народа да се договоре, а ако тог договора нема, онда је тешко доћи до промене", каже премијер Србије Александар Вучић.

Иако је практично од потписивања предмет спорења, сваки покушај његове ревизије у РС изазива незадовољство.

"Морамо се сложити да је Дејтонски споразум показао виталност самом чињеницом да се ми овако дуго њиме бавимо", каже саветник председника Републике Српске Ненад Кецмановић.

"Дејтонски мировни споразум се не може мењати, може се мењати само један његов део, он је делимично измењен, а не мислим да ико данас осим међународне заједнице заиста жели да га промени, јер се националне политичке елите заиста комфорно осећају у својим политичким фотељама и позицијама и не желе га мењати", каже професор међународног права на Факултету политичких наука у Сарајеву др Зарије Сеизовић.

У атмосфери ултиматума којим је одисала америчка касарна, под императивом мира и као резултат посредничке дипломатије, Дејтонски мировни споразум Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали у Јелисејској палати 14. децембра 1995. године. Верује се да је оригинални документ изгубљен.