ДВ: Реформе у Грчкој иду пужевим кораком

Грчка је требало да у октобру добије прву рату помоћи у износу од две милијарде евра и још једну милијарду у новембру, али је заузврат, према оквиру трећег пакета помоћи, морала да спроведе 223 мере штедње и реформи до 2018. године, које су прецизно наведене и то са тачним роковима.

Чак 48 тих мера требало је да буде спроведено до средине октобра како би међународни контролори правовремено могли да започну са контролом реформских напора Грчке и да до средине новембра о томе поднесу извештај министрима финансија држава-чланица еврозоне, наведено је у тексту.

Међутим, према писању немачког листа Зидојче цајтунг, Атина касни са испуњавањем тих обавеза. До сада је наводно покренула само 14 од укупно 48 обећаних мера.

Ципрасова влада обећава побољшање, али многи су сумњичави, а реакције у Грчкој и ван ње - разнолике, наводи Дојче веле.

Главна уредница економског интернет-портала Капитал Димитра Када објашњава да је разлог за кашњења то што су реформе сложене и немогуће их је покренути у тако кратком року, нарочито ако се узме у обзир да влада Алексиса Ципраса мора за кратко време да исправи пропусте свих претходних.

Осим тога, каже Димитра Каду, још увек су отворена питања која се тичу бурне унутрашњополитичке реакције, као што је случај код пореза на приватне школе, либерализације апотекарске делатности или укидања пореских повластица у пољопривреди.

Како би ублажио те реакције, лево оријентисани Ципрас обећао је у предизборној кампањи да ће ставити на лед спорне мере штедње и уместо њих увести "заменске мере с истим ефектом".

Код приватних школа то конкретно значи да је првобитно уведени порез замењен другом мером која доноси исти износ у државну касу.

Директор грчког листа Катимерини Алексис Папахелас, међутим, каже да владина политика наилази на негативне реакције, па зато влада покушава да "врлуда по начелу - из десног у леви џеп".

Током посете француског председника Франсоа Оланда Атини, прошлог петка, Ципрас је отворено говорио о спорној консолидацији ненаплативих банкарских кредита и изјавио да он не жели да Грчку претвори у "арену за смакнућа". 

Чини се да је Оланд за то имао разумевања, па је замолио за "флексибилност за Грчку", пише Дојче веле и наводи да је далеко мање разумевања показао потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис за време своје недавне посете Атини.

Домбровскис је упозорио на неопходност убрзања реформи и опасност од посезања за резервама банака, а уз то је и одбио предлог реформе пензионог система на рачун послодаваца, због чега су га грчки медији одмах прозвали "летонским изаслаником (немачке канцеларке) Ангеле Меркел", наведено је у тексту.