Тежиште тензија у избегличкој кризи на релацији Љубљана–Беч

Из ЕУ стижу и позиви земљама које су прошле недеље учествовале на мини-самиту о западнобалканском мигрантском путу у Бриселу, да што пре почну да примењују план председника Европске комисије Жан-Клода Јункера од 17 тачака.

"Нема времена за губљење, мора се деловати што пре", рекао је новинарима Јункеров портпарол Маргаритис Схинас и нагласио да је ЕУ спремна да пружи сву неопходну помоћ у примени плана.

Подсећа да су државе Западног Балкана, укључујући и Србију, прошле недеље прихватиле обавезу да повећају капацитете прихватних центара тако да могу да приме укупно 50.000 људи.

Беч је у среду најавио план изградње ограде на граници са Словенијом, такође чланицом ЕУ, како би "контролисао прилив избеглица", а и Љубљана је наговестила сличне кораке, али се аустријски канцелар Вернер Фајман у међувремену успротивио подизању ограда на границама Аустрије, супротставивши се тако ставовима неких чланова аустријске владе.

Након тога је брзински договорен састанак између председника Европске комисије Жан-Клода Јункера и канцелара Фајмана, после којег је објављено саопштење у којем су истакли да "за ограде нема места у Европи".

Фајман је поручио, у изјави аустријској државној телевизији ОРФ, да "неће бити ограда ни према Мађарској ни према Словенији" и тако реаговао на налог министарке унутрашњих послова Аустрије Јохане Микл-Лајтнер за израду плана "грађевинских мера" на граници према Словенији, за које је рекла да је "наравно реч о огради", али уз објашњење да свака ограда има и капију.

Генерални секретар Амнести интернешенела у Аустрији Хајнц Пацелт сматра да би подизање ограда на границама Аустрије био најпогрешнији одговор и опасан популистички сигнал, оцењујући у изјави телевизији ОРФ да би, ако би се подигла ограда код прелаза Шпилфелд према Словенији, то био први гранични зид унутар ЕУ.

Евентуално подизање ограде на граници са Словенијом могло би изазвати домино ефекат, оцењује бечки дневник Пресе и преноси да ће у Словенији ускоро бити одлучено да ли ће и ова земља предузети сличне мере као Аустрија ако Беч реализује своје најаве.

Словеначки премијер Миро Церар рекао је, уочи данашње затворене седнице Владе на којој ће се разговарати о оштријим мерама за одговор на избегличку кризу, да ће Словенија учинити све да заштити своју националну безбедност, преноси СТА.

Број миграната и избеглица који су у последње две недеље ушли у Словенију данас је прешао 100.000, објавило је словеначко министарство унутрашњих послова.

У Словенији их тренутно има мање од 8.000, а до сада је евидентиран излазак њих више од 75.000 у Аустрију, која их, упркос потешкоћама у својим сабирним центрима уз границу, и даље прима, преноси Хина.

Словеначка полиција не даје посебно објашњење поводом разлике између броја избеглица који улазе у Словенију и излазе из ње, али тврди да су подаци изведени из службених евиденција улазака и излазака, а када се једном службено региструју, избеглице се могу у начелу слободно кретати.

Зато се може претпоставити, наводи хрватска агенција, да је један део њих прешао у суседне земље мимо протокола, преко зелене границе или средствима јавног и приватног превоза.

Истовремено, хрватски Јутарњи лист преноси да се, како изгледа, што се Хрватске тиче, отвара нови правац избегличке руте преко Лике.

На удару избегличког таласа је и даље Немачка, где су, како наводе немачки медији, поново стигле хиљаде избеглица из правца Аустрије, полиција и активисти су преоптерећени, смештаји препуни, а зима све ближе, док стручњаци упозоравају да је само питање времена када ће се прва избегличка беба смрзнути.

Немачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер обећао је данас Атини подршку око "терета прилива хиљада избеглица" које сваког дана пристижу на грчке обале.

Портпаролка савезне немачке полиције на аеродрому у Франкфурту Кристијана Алтенхофен је, поводом депортације одбијених азиланата у земље њиховог порекла и нових законских решења, рекла да нема присилног повратка по сваку цену.