За решавање македонске кризе потребан ангажман ЕУ и НАТО

Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, који је организовао конференцију, указала је отварајући скуп да међународна заједница, а пре свега САД, занемарује потенцијално кризно жариште које представља Македонија, пошто је уместо тога фокусирана на БиХ и нормализацију односа између Београда и Приштине.

"Теза да је ЕУ неизбежан фактор стабилности је за Македонију више од фразе и о томе треба константно размишљати", истакла је Јоксимовићева, подсетивши да је европски пут Македоније већ годинама у блокади због проблема које са Грчком има због свог имена.

Како објашњава, од 2008. године власт у Скопљу све више добија ауторитарни карактер, што ствара сталне тензије на више нивоа.

Јоксимовићева сматра да се без подршке споља, пре свега САД, нека питања у Македонији не могу одблокирати.

Луц Кобер, руководилац Пројекта Фондације Ханс Зајдел за Србију и Црну Гору, која је партнер у организацији конференције, каже да је решавање проблема у Македонији важно за просперитет и стабилност целог региона и његовог пута ка ЕУ.

Говорећи на панелу "Унутрашње поделе: Ни братства ни јединства", гостујући члан Центра за студије Југоисточне Европе Универзитета у Грацу Дане Талески указао је да се Македонија налази у замрзнутој политичкој кризи у којој је замрзнута и имплементација споразума постигнутог између лидера македонских странака у јулу прошле године.

Како објашњава, реч је о кризи политичког криминалитета и корупције распрострањене годинама, уз контролу медија и ауторитарни начин владања, а до ескалације кризе је дошло са скандалом везаним за прислушкивање.

"Снажна поларизација између опозиције и владе одражава се и на етничке односе", каже Талески додајући да је уздрмана и стабилност у мањинским заједницама, пре свега у редовима Албанаца, где главна албанска партија оптужује ону која је на власти да је учествовала у корупцији, те да не штити интересе Албанаца.

Он, у том контексту, упозорава да ће избори, који треба да се одрже 2016. године, вероватно бити праћени насиљем.

Осврнувши се на наводе да ће САД послати специјалног изасланика у Македонију, Талески изражава сумњу да ће до тога доћи, а за решење кризе у земљи сматра да је неопходна већа сарадња свих политичких странака и већи критички капацитети.

И он примећује да је међународна заједница изузетно мало присутна на Балкану и каже да је "срамота за свет да дозвољава да се Грчка овако неодговорно понаша и блокира отварање преговора због имена", што је пример, како каже, двоструких аршина пошто је Грчка чланица НАТО.

Нужно да се државе стабилизују унутар себе 

Да је ЕУ знатно занемарила Балкан констатује и директорка Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко, која истиче да ту цену сада сви плаћамо.

Македонија се, наводи она, нашла пред нерешеним проблемом, јер ни ЕУ ни НАТО нису искористили утицај који имају на Грчку да се проблем реши.

"Степен нестабилности у региону већи је него пре десетак година и нужно је да се земље стабилизују унутар себе кроз друштвени дијалог, као између Албанаца и Македонаца", указује Бисерко.

Она сматра да је стабилизација балканског региона могућа једино кроз јачање регионалне сарадње и већи ангажман ЕУ и НАТО у убрзању евроинтеграција Балкана.

Ненад Ђурђевић из београдског Форума за етничке односе сматра да су међуетнички односи у Македонији сидро стабилности, чему је кумовао Охридски споразум, а да од изабране владе зависи да ли ће се ситуација развијати у правцу регионалне сарадње и Берлинског процеса, или пак у правцу "Велике Албаније".

Потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић сматра, с друге стране, да Охридски споразум, иако је једно време представљао адекватно решења за етничке сукобе, данас није добар у смислу европских интеграција.

Каже да Србија има добре односе са Македонијом, а не мисли да ће се унутрашња криза у тој земљи значајно одразити на ситуацију код нас.

Конференција "Потенцијална унутрашња нестабилност Македоније", на којој су учествовали бројни домаћи и међународни аналитичари, прва је од четири скупа о Западном Балкану које Центар за спољну политику, у партнерству са Фондацијом Ханс Зајдел, планира да одржи у наредних неколико месеци, у циљу што бољег напредовања региона на путу ка ЕУ.