Словенија, медији поручују властима да пређу са речи на дела

Љубљански Дневник наводи да је до сада било време "лепих речи" у којем су словеначки високи званичници говорили да су спремни за примање више хиљада избеглица и њихов хумани третман, али да је сада влада на моралном тесту, преноси Танјуг.

У Хрватској је више од 10.000 избеглица које преко Словеније желе у Европу и зато је, указује лист, дошао крај речима и треба прећи на дела.

С друге стране, Дело упозорава на "распад" система који се у Европској унији показао приликом избегличке кризе када је било очито да заједничке политике према избеглицама нема, што показују супротстављени случајеви Немачке и Мађарске у односу према том проблему.

У таквој би ситуацији Словенија сама требало да одреди где спада и да, делујући самостално, прими онолико избеглица колико може, а остале у договору са суседним земљама пропушта према Немачкој или где већ желе, саветује дневник.

Словенија би, додаје Дело, први пут у својој историји требало да реагује као суверена држава која не може да рачуна ни на кога, али зна шта је поштено и како да помогне људима у невољи у складу с европским вредностима, и треба да успостави хуманитарне коридоре за избеглице и мигранте из региона.

Иако неки налазе оправдање за затварање граница за избеглице јер је то питање везано и с националном безбедношћу, наводећи да су слично реаговале и земље попут Немачке и Аустрије, други медији упозоравају да је све донедавно влада премијера Мире Церара тврдила да је на долазак миграната и избеглица спремна и да би их у Словенији могла да сместити неколико хиљада, преноси Хина.

Међутим, са приливом првих избеглица затворила се и почела с њиховом реадмисијом у Хрватску и Мађарску.

Недељник Младина тврди да Словенија поступа нехумано према избеглицама и има врло рестриктивну политику усељења и азила у односу на све друге земље у средњој и западној Европи.

Осим тога, избеглице које илегално уђу у државу могу за тај прекршај бити казњене до 500 евра, а смештај у дому за странце плаћају 20 евра по дану.

Досадашња пракса је показала да избеглице које то желе тешко могу да рачунају на азил у Словенији, посебно ако долазе из подручја и држава које су проглашене сигурним, па чак и ако су Ирачани или Авганистанци.

Азиланти не могу ни да раде пре него што им је азил одобрен, што зна да потраје и месецима, нити да рачунају на социјалну помоћ какву имају у западним државама, наводи Младина.