Први човек Сребренице за РТС: Морамо да прихватимо једни друге

Ћамил Дураковић каже да се није могло очекивати да Вучић у Поточарима прође с аплаузом, али наводи да је џеназа достојанствен религијски чин са молитвом и да нико није могао да предвиди да ће неко такав догађај искористити и преокренути га у другом смеру.

Овде можете погледати/преузети емисију Око магазин

"Кад један човек у маси узвикне текбир, као муслиман, по инерцији одговараш Алаху екбер. Језиво је било гледати тај стампедо, неко је злоупотребио људе под емоцијом, мислим да то нико није могао да процени", рекао је Дураковић.

Наводи и да је дошло до погрешне процене када је Вучић ишао кроз масу људи.

"Али морам рећи да је претходница премијера долазила два дана раније, обишли су трасу, знали су шта ће се догодити, могли су да направе процену, а могли су и наши који се баве безбедношћу, да будем искрен", рекао је Дураковић.

"То би било као да је неко 1991. Алију (Изетбеговића) довео на Газиместан, и прошетао га кроз масу", навео је Ћамил Дураковић.

Истакао је да је штета минимална јер је било разумевања са обе стране и подсетио да је Вучић по доласку у Београд дао једну умирујућу изјаву. Дураковић је навео да је било и погрешних реакција и каменовања аутобуса.

"Оно што је мене погодило – ја сам био домаћин и имате џеназу коју неко искористи. Тужнима нису дозволили да тугују. Ја нисам очекивао да неко аплаудира Вучићу, али нисам очекивао ни да га гађају и све што се догодило то је нецивилизовано. Али, тамо где смо ми били, у пријемној соби, мајке су своју причу рекле", рекао је Дураковић.

Начелник Сребренице каже да је истина о Сребреници доживела судске епилоге и пресуде.

"Нека правосудне институције кажу како виде неки злочин. А наше је да се миримо. Не може се истина базирати на шупљој или патриотској причи", каже Дураковић.

"Мирење је нешто друго. Није суд нежан, али, ево, Срби се жале да нема пресуда за њих и да нема правде. Ја не могу о томе да судим кога процесуирају судови. Али не можемо поредити сразмеру и наметати", рекао је Дураковић.

Истиче и да је процес против Насера Орића у току и да не треба прејудицирати исход. Како каже, не може се неко назвати злочинцем пре него што је осуђен.

"Ја не могу Караџићу рећи да је злочинац иако сви знају да јесте, али по правосудним постулатима он није осуђен", каже Дураковић и наводи да се правосудне чињенице морају прихватити ако се истински жели помирење.

Ћамил Дураковић је сада први човек Сребренице и истиче да је у њој живот могућ и да нема освете. Истиче да би народи брзо дошли до помирења када им политика не би сметала.

"Проблем је што ми инсистирамо да се то назове онако како је суд рекао. Мени ништа не значи ако дође Вучић и каже: ја прихватам геноцид, а да то душом не осећа. Али није Вучић изабран да то проглашава, већ судови. А масе су се заталасале: док не признате, нема помирења", каже Дураковић и истиче да се не стиди да каже да је било злочина и над Србима.

"Али тамо где су невине жртве. Не можеш ме водити на војничко гробље у Братунац. Али тамо где су невине жртве, у Скеланима на пример, ја сам спреман да одем и осудим тај злочин. Али, с друге стране нема те спремности, не знам зашто", каже Дураковић.

Још једном истиче да је потребно истинско директно помирење. Подсећа да је Вучић у Србији покушао да направи први корак и да је наишао на негодовање "фракције радикала".

Дураковић каже да политичари слушају пулс свог народа и да морају да доносе тешке одлуке.

"Кажу: а што сте пустили Вучића да дође? А кога ћемо пустити? Чедомира Јовановића? Ми са Вучићем треба да се миримо, а не са 'Женама у црном' или Чедом. Са Вучићем и са оним делом Србије који има проблем с тим", каже Дураковић.

Наводи да га је Вучићев потез дотакао.

"Када је загрлио Муниру, није се могао фолирати. Био сам на метар од њега. Пружио јој је руку, дала му је цвет. Он је њу загрлио", рекао је Дураковић.

"С ким се ми миримо? Са Србијом која то не може да свари или са Чедом? То је тај човек и он је персонификација данашње Србије. Био је овде и Тадић, после Резолуције у Скупштини Србије. И гледам вашу телевизију, изјаве на улици. Супер је то, Србија на путу ка ЕУ, нико не прича о катарзи и жртвама. И сад, шта би мени значило да је Тадић рекао: да, био је геноцид?", каже Дураковић и објашњава да нема критичне масе која би због оних који су у њено име то чинили рекла да није као Караџић.

Дураковић наводи да људи у Сребреници не би имали проблем када им не би сметала политика.

"Него, имате Додика који нешто каже, а у Сарајеву одговарају... нема поверења. Како ја да верујем када нас је чувао УН и дошао Ратко и побио нас? И нон-стоп нас враћају. То се мора пресећи", каже Дураковић.

Начелник Сребренице подсећа да је стао на Орићеву страну када је Орић био ухапшен.

"Болело је кад га називате херојем Сребренице. А је ли болело када сам стао у одбрану Вучића? У три године мандата прошао сам толико тога. Уопште ме не занима следећи мандат. Кад је требало за Насера, ту сам. Кад је требало за Александра, ту сам. Кад је требало Додика примити у меморијални центар, ту сам. Сви Бошњаци се склањају, а знају да је то пут", наводи Дураковић.

Истиче да је Србија "водиља матица српског народа са којим желимо да се миримо", и каже да Бањалука и Београд не могу да буду супротстављени. Дураковић каже да су га називали просрпским када је стао иза Вучића, и да су хтели да га смене што је стао у одбрану васпитачице која је говорила екавски у обданишту.

"Касније, једна Бошњакиња у истом вртићу оде на трудничко, а запослимо једну што носи хиџаб. Сад Срби не шаљу децу у обданиште јер васпитачица носи национално обележје. То није национално већ верско обележје, а онда морате да радите с тим људима, да схвате да овде живимо заједно вековима", наводи Дураковић.

Када је у питању живот у Сребреници, Дураковић сматра да су Срби најмање одговорни и да су сви колатерална штета.

"Њима је најтеже, осетио сам да треба да станем иза свих људи. То је мој принцип", каже Ћамил Дураковић и истиче да народ жели да живи заједно, и да он то жели и због своје деце и због друге деце.

"Брзо након јула треба да се вратимо једни другима. За то смо сви опредељени. Овде нема опозиције", каже Дураковић и наводи да је тешко направити први корак.

Како каже, не занима га шта мисле лоши људи, јер већина људи реагује нормално, а "страх постоји од будала".

Дураковић још једном напомиње да га је највише повредило то што се више прича о инциденту него о жртвама.

"Радили смо интензивно да то направимо, да буде достојно дану сећања на жалост. Десило се то да је пажња одвучена. Надам се да ћемо сви изаћи из овога. Ми смо рекли шта је наш однос, шта смо поручили после тога и своју причу. Ово није урадио нико ко овде има неког укопаног", рекао је Дураковић.

Навео је да, према ономе што је видео и према снимцима, никога од нападача не познаје.

"И сигуран сам да је то планирано, с обзиром на транспарент, неко га је донео и испланирао. Ја уважавам мишљења, али не да неко на достојанство жртава баца мрљу и то уради на тај дан. Не можете не поштовати жртве као домаћини, као организатори. Ми ћемо се потрудити да се инциденти више никада не понове."

Наводи да постоје људи који Младића називају херојем и да има толико Срба који сада шетају по Србији а некада су убијали.

"Ајмо прво нека процесуирају Насера. Нека. У већу имате и Србе и нека Додик надзире процес. Ако га ослободе, нека га пусте на миру исто као и Караџића. Ердемовић је пуштен, а убио је 1.000 људи. Он је слободан човек", рекао је Дураковић и поручио да време мора да донесе базирање истине на чињеницама.

"А не да креирамо митове и историју, а за 20 година поново да се кољемо. Нико нормалан није за – кољи, убиј. Не могу више то да слушам. Ајмо миру, економији... Нека свако чува веру, традицију, културу, а ајмо правду за жртве да поштујемо. То је процес који ће трајати, а кад-тад ће доћи", каже Дураковић.

Сматра да ће 25-годишњица бити друго време и да ће односи бити поправљени.

"Ми то можемо. Кад поправимо ствар, тада ћемо и Русима и Американцима рећи: ово је наша прича, ми смо кључ. Или смо маса која гледа како да нам неко други нешто реши. Ево, Путинове слике су освануле по Сребреници, али нисмо глупи", каже Дураковић.

"Отићи на место злочина као Вучић – ту нема издаје српства. То је храбар корак. Што ја морам да се дувам колики сам Бошњак или Србин. Величина је да прихватимо једни друге. То је моја америчка школа", наводи Дураковић.

Закључује да има простора за нову историју и нове приче.

"Све је свеже. А за жртве има пијетета. Мислим да је та истина нешто што мора бити јединствено. Истина је једна", напомиње Ћамил Дураковић.