Комеморација жртвама у Блајбургу

Загребачки надбискуп, кардинал Јосип Бозанић је на Блајбуршком пољу рекао да мај 1945. године, месец када је велики део Европе и света славио ослобођење од тоталитарних идеологија зла, памти по страшним покољима, злочинима против човечности почињеним под знаком звезде петокраке, преноси Бета.

Бозанић је рекао да је по завршетку Другог светског рата "почела блајбуршка трагедија хрватског народа, тај злочин против човечности што га је системски вршила југославенска војска под знаком црвене звезде петокраке".

Загребачки надбискуп је изразио жаљење што у Хрватској последњих година неки поново желе да оживе сукобе и старе идеолошке поделе и додао да се "насупрот домољубном антифашистичком отпору из Другог светског рата данас појављује нека нова идеологија антифашизма коју не налазимо у савремености других европских земаља".

"Измишљање неке фашизације Хрватске храни ту идеологију... не допуштајући да хрватско друштво расте у слободи, заједништву и суживоту", додао је хрватски кардинал.

Комеморација на блајбуршком пољу одржана је у организацији Почасног блајбуршког вода и под покровитељством председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић и члана Председништва БиХ из реда хрватског народа Драгана Човића. На комеморацији је била делегација Хрватске демократске заједнице, али нико из владе премијера Зорана Милановића.

Иако је раније најавила да ће учествовати на комеморацији у Блајбургу, Грабар Китаровић је у четвртак у тајности, без пратње медија, положила венце и запалила свеће на Блајбуршком пољу.

Недавно је на сличан начин, без најаве и у тајности, посетила и Јасеновац, поводом 70. годишњице пробоја затвореника из тог усташког концентрационог логора.

За разлику од премијера и председника Сабора, предсеница Хрватске ове године није била на званичној комеморацији у Јасеновцу, што је изазвало критике у јавности, које су се појачале пошто је најавила да ће учествовати на комеморацији на Блајбургу.

Блајбуршком трагедијом назива се страдање припадника поражених војних формација у Другом светском рату, али и цивила који су хтели да се предају савезничким снагама, али су их оне предале југословенској војсци.

Део заробљених одмах је убијен, а део је следећих неколико месеци у маршевима смрти вођен кроз целу бившу Југославију. Број убијених до данас није тачно утврђен, а процењује се да је страдало више десетина хиљада људи.