Скривени драгуљ Скадарског језера

Површином најпространије језеро на Балкану, Скадарско, крије многе лепоте, обиље биља и животиња, као и неприступачна острва знана само онима који ту живе. Светиње из 13. века, чува отац Петар живећи без струје и воде. Најчешћи посетиоци су Руси.

За оне који летују на црногорском приморју, Скадарско језеро, најчешће је само једно од одморишта на путу до мора. Мало ко зна да је пловидба његовим рукавцима и шетња по острвима права авантура.

Живот је овде прилично суров, мада на први поглед тако не изгледа. До занимљивих одредишта може се само добро познатим маршрутама.

Зато је добро пре доласка припремити терен, односно наћи правог водича. Најбоље, мештане који познају скривене природне и архитектонске драгуље и атрактивна места за купање.

Водени путеви до необичних предела воде кроз локвање, шеваре и врбаке. Из обиља флоре и фауне изничу старине Скадарског језера, попут зидина Жабљака и манастира зетске Свете Горе.

До манастира Врањина који се налази на полуострву код ушћа реке Мораче у језеро долази се брзо, рибарским чамцима. Ту светињу из 13. века, некадашње седиште Зетске епископије, чува отац Петар, игуман манастира.

Отац Петар и још један искушеник некако опстају, без струје и воде, док обнављају конак и цркву.

Из разговора са оцем Петром сазнајемо да манастир преко лета посећују туристи, поклоници и знатижељници.

''Најчешћи су православни Руси, који долазе на молитву и дају прилоге за обнову Врањине. Имамо госте и из Францускеж, Италије и Енглеске.

"Овог лета угостили смо и туристе из Париза и Лиона. Довео их је римокатолички свештеник који је чуо за ову светињу и желео да се подробније упозна са њом,'' прича игуман.

Осим Пречисте Крајинске и цркве Светог Ђорђа у манастиру Бешка, све остале православне светиње се обнављају. Један од највећих подвига овдашњих становника је реконструкција манастира Космач.

Ретким посетиоцима готово да није јасно како је камен и остали материјал за градњу рибарским чамцима допреман до овог острва. Притом је црква потпуно осликана, што је у скадарским светињама реткост.

Према речима историчара Симона Ђуретића, простор Зетске Свете Горе одувек је био духовно и културно средиште, за локално српско становништво. ''Верује се да је манастир Пречиста Крајинска из 11. века можда старији и од самог Хиландара", каже Ђуретић.

За оне који воле нетакнуту природу, а не боје се самоће, овај део језера које локално становништво зове Мало Блато је идеалан за боравак.

Језеро је богато јегуљама, крапом, изворима питке студене воде, а обале су обрасле ловоровом шумом.

Сва ова лепота налази се само на неколико километара од магистрале која води ка црногорском приморју.