Обнова симбола Мостара

Нови - стари симбол Мостара, гради се онолико брзо колико то финансије дозвољавају, а обнова кошта доста, јер како је стари храм био под заштитом Унеска и нови мора бити идентичног изгледа. Дозвољени су ипак неки додаци.

"Скопски Архитектонски факултет и београдски Архитекстонски факултет су направили заједнички пројекат који показује да би с малим деловима гвожђа црква била јача. Храм ће бити много чвршћи и јачи, од 3-4 рихтера би срушио стари храм а овај прелази 10 рихтера", каже отац Небојша Радић.

У лето 1992. године црква, која је била један од симбола Мостара, најпре је запаљена, а потом до темеља срушена. Прича о обнови цркве Свете тројице почела је са повратком Срба у Мостар. Било је оних који су тих година остали у свом граду.

"Да није било људи које сам познавао, жена које сам познавао тешко да бих извукао живу главу, а људи су ипак остали људи и чињеница да је рат нешто у чему најбољи уради оно што најгори замисли", објашњава новинар Веселин Гатало.

Данас, од некадашњих 30.000, у Мостару живи више од 5.000 Срба и углавном се срећу недељом у цркви. Онако како је црква спона Србима у Мостару, тако су Срби спона другим нацијама.

"Ми смо мањина али смо веза између других верских заједница, једини смо који спајају исламску и римокатоличку веру који имају између себе један раздор и ми смо једини контакт", каже свештеник Радић.

Саборни храм Свете тројице изграђен је 1873. године, а новац за градњу дали су Срби из Мостара и околине, султан Абдул Азиз, а део новца прикупљен је у Русији. Паралелно с реконструкцијом тог храма, на истој парцели данас се обнавља и школа у којој је између осталих, ђак био Алекса Шантић а учитељ Јован Дучић.