Хрватска продаје Голи оток

Сви заинтересовани позвани су да до 15. септембра доставе идеје о њиховој намени, јавља Јутарњи лист, а преноси Бета.

Некадашњи озлоглашени логор за информбировце на Голом отоку, чије се запуштене зграде и пратећи објекти простиру на 4.500 квадратних метара, већ годинама пропада.

"Хтели бисмо да осигурамо услове да се на Голом отоку направи меморијално-туристички комплекс. Тамо постоје делови који су предвиђени за туризам. Међутим, није поента у томе да ми као државно тело измишљамо и предлажемо како ставити у функцију те објекте", објашњава директор канцеларије Младен Пејновић.

Каже да ће и на Голом отоку и свугде где се нуде државне некретнине моћи да се ради само у складу с просторним плановима и да ће се некретнине продавати и изнајмљивати.

Саборски Одбор за људска права, на предлог Удружења бивших логораша "Анте Земљар", још пре пет година је покренуо иницијативу да се донесе посебан закон о Спомен-подручју Голи оток.

Министарство културе саопштило је почетком године да нема новца за формирање и одржавање таквог спомен-подручја, подсећа Јутарњи лист.

Наводи и да се запуштене зграде бившег затвора налазе на југозападној обали Голог отока и да се затворски комплекс састоји од управне зграде изграђене 1950. од камених блокова које су ручно клесали затвореници.

Ту су остаци зграде за пријеме и отпусте, зграда у којој су се налазили карантин и болница, рапортна зграда, комплекс "жица" како су затвореници називали скуп грађевина опасан жицом у којима су биле бараке за спавање.

Према подацима Удружења бивших логораша "Анте Земљар", од 1949. до 1956. око 16.000 људи осуђено је на затворске казне због наводне оданости Стаљиновом режиму.

Њих око 12.000 казне је издржало на Голом отоку, а 400 их није преживело.

Међу 100 понуђених некретнина је и бивша политичка школа у Кумровцу, родном месту доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита у хрватском Загорју, где су се својевремено школовали будући партијски кадрови.