Македонија, страх од екстремизма

Незадовољство албанске заједнице у Македонији ескалирало је прошле седмице када се више хиљада припадника те мањине сукобило са полицијом и каменовало зграду суда у Скопљу. У Македонији је сада мирно, али на недавним протестима могли су се чути покличи Великој Албанији.

На протестима у Скопљу биле су хиљаде младића, са заставама Саудијске Арабије и амблемима ОВК. Демонстранти су носили мараме за камуфлажу, наочари за сузавац и каменице за полицију.

Аналитичари тврде да се демонстранти не могу поистоветити са албанском мањином у Македонији. Сматрају да је реч о групи коју не контролише нити Исламска заједница Македоније, нити локални политичари. Ипак, неко стоји иза њих.

"Помиње се да су присутни вехабисти. За ту њихову тврду варијанту ислама показује се да је младима пријемчива", каже професорка Факултета политичких наука Радмила Накарада.

"Све ове радикалне платформе и све исламистичке платформе у Македонији нису успевале на тесту избора и нису успевале да прескоче праг и да уђу у парламент Македоније", објашњава бивши потпредседник Владе Македоније за евроинтеграције Ивица Боцевски.

Македонце брине и подршка протестима из комшилука. На стогодишњицу албанске државе од њихових званичника се могло чути да подржавају стварање Велике Албаније, која би укључила територије Македоније, Грчке, Црне Горе и југа Србије, поред Косова и Метохије.

"Мислим да тај страх није неоснован, и да постоје и политички лидери и интелектуалци из тог албанског миљеа који, нажалост, шаљу сигнале да те страхове још више провоцирају", каже професорка Накарада.

Пресуда којом су почетком месеца шесторица Албанаца осуђени због убиства петорице Македонаца, између осталог, кажњава их и за тероризам.

"Јасно је да су инспиратори тог догађаја на Смиљковском језеру имали тај циљ да поделе друштво и да продубе јаз који постоји између Македонаца и Албанаца у нашем друштву, уместо политике која би да гради мостове", истиче Боцевски.