Јапанци граде реактор у Бугарској

Јапанска компанија "Тошиба" изградиће нуклеарни реактор у Бугарској вредан око пет милијарди долара, јавили су јапански медији.

Реактор ће бити конструисан у нуклеарној централи "Козлодуј" на Дунаву, и имаће снагу од 1.100 до 1.200 мегавата.

Извођач радова биће позната америчка компанија "Вестингхаус" која се сада налази у власништву "Тошибе", а експлоатација реактора требало би да почне 2025. године, пише јапански лист Nikkei.

Преговори о изградњи tог реактора почели су прошле године, након што је бугарска влада одустала од изградње нове нуклеарне централе у месту Белене и након што је у тој земљи одржан референдум о коришћењу нуклеарне енергије.

Само 20 одсто регистрованих бугарских бирача изашло је на тај референдум у јануару 2013, а 60 посто њих се изјаснило за коришћење нуклеарне енергије, упркос добро познатим последицама нуклеарног инцидента у "Фукушими" и сећању на катастрофу у Чернобиљу, углавном због проблема у снабдевању струјом и тешкоћа са грејањем током зиме.

У великој централи "Козлодуј", која се налази на граници са Румунијом и недалеко од Србије, тренутно раде два реактора, док су четири затворена на захтев Европске комисије због страховања за њихову безбедност пред улазак Бугарске у Европску унију 2007. године. Прва два реактора у тој централи, који су престали да раде 2004, у извештају америчке владе из половине деведесетих, били су сврстани у десет најопаснијих на свету.

Спас у иностранству

Јапански пројектанти нуклеарних централа и конструктори реактора "Тошиба", "Хитачи" и "Мицубиши" интезивирали су своје активности у иностранству након нуклеарне несреће у "Фукушими" у марту 2011, јер је услед противљења шире јавности и локалних управа, њима онемогућено пословање у сопственој земљи.

У Јапану тренутно не ради ниједан од 50 функционалних нуклеарних реактора, упркос томе што већ дуго траје испитивање њихове безбедности и рад на унапређењу њихове сигурности. Напори централне владе, која жели да оживи нуклеарну индустрију како би умањила огромне трошкове државе и привреде за увоз природног гаса и угља и одржавање неупослених нуклеарних централа, још увек нису уродили плодом, мада је већ протекло годину и по дана од њеног устоличења.

Јапански произвођачи нуклеарних реактора и влада зато траже партнере у иностранству да би спасли ову грану индустрије од пропадања. Мицубиши је већ успео да се наметне као вођа концерна који ће градити нуклеарну централу вредну 22 милијарде долара у Турској, а "Хитачи", који је прошле године обезбедио уговоре за изградњу две нуклеарке у Великој Британији, налази се и пред потписивањем уговора о изградњи новог реактора у Литванији.

Током састанка са лидерима Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске у јуну прошле године јапански премијер Шинзо Абе позвао је своје саговорнике на чвршће повезивање у области енергетске политике и понудио им куповину јапанске нуклеарне технологије, што је од нарочитог значаја за Пољску која планира изградњу нуклеарке у наредних десет година.

Тако се Јапан сада намеће као лидер на нуклеарном тржишту у средњој и источној Европи које је у прошлости контролисао Совјетски Савез.

Почетак јапанске доминације светским тржиштем?

"Тошиба", која је примила наруџбину бугарске владе за нови реактор у Козлодују, 2006. године је за 5,4 милијарде долара откупила амерички "Вестингхаус". "Тошиба" процењује да ће њен штаб у Јапану и подружница "Вестингхаус" у САД заједно до следеће године укупно примити чак 39 наруџбина за нове реакторе, јер су последице глобалног загревања и тражња за струјом све веће, док развој технологија за ефикасну и јефтину експлоатацију еколошки мање штетних извора енергије касни.

Са обзиром на то и да је нуклеарна компонента пословне "групе Хитачи" спојена са америчким "Џенерал електриком" у заједничку фирму 2007. године, а Немачка објавила план о одрицању од коришћења нуклеарне енергије до 2023, Американци, Британци и Немци више нису ривали Јапанцима на тржишту нуклеарне технологије.

Као глобални такмаци Јапанаца у тој области остају само Руси, Французи и Јужнокорејци, али су јапанске компаније те противнике потпуно потукле или гурнуле у други план као извођаче мањег дела радова на тендерима у Турској, Бугарској и Литванији.

Разлог за овај успех Јапанаца треба тражити не само у чињеници да је технологија коју сада поседују много напреднија и безбеднија од оне која је уграђена у нуклеарну централу "Фукушима 1", која је грађена почетком седамдесетих, већ и у активним напорима јапанске владе, те чињеници да коришћење јапанске технологије нема политичке импликације за државе попут Литваније, Пољске и Бугарске које стрепе од прекомерне енергетске и технолошке зависности од Русије.