Андрићград свечано отворен

Пресецањем црвене врпце премијер Србије Александар Вучић, председник РС Милорад Додик и редитељ Емир Кустурица, свечано су отворили Андрићград, јавља Танјуг. Откривен је мозаик посвећен Гаврилу Принципу и припадницима Младе Босне.

Премијер Вучић је изјавио да Србија поштује све друге, да само у миру можемо да се развијамо и идемо напред, и да ником не желимо зло.

Вучић је на отварању Андрићграда рекао да морамо да направимо економски јаку Србију, земљу богатих људи, и да ће на такву Србију Република Српска увек моћи да се ослони и да ће народ РС увек моћи да рачуна на Србију у складу са Законом о паралелним специјалним везама и Дејтонским споразумом, на који имамо право а да никоме не сметамо.

Премијер је рекао да данас, на највећи српски празник, није ни време ни место да се говори о малим људима или онима који би да покушају да нам затру историју или да нас натерају да заборавимо.

"Ми поштујемо све друге, само у миру можемо да се развијамо и да напредујемо - ником другом никакво зло не желимо", поручио је премијер.

Вучић је навео и да је Влада Србије препознала значај Андрићевог института и да ће заједно са Владом РС наставити да учествује у финансирању његовог рада, и оценио да ће тај институт бити нека врста водиље и критике свега онога што радимо.

Имамо такав институт какав имају сви велики народи и можемо са њим да се поносимо, састављен од људи од којих ћемо увек моћи много тога да научимо, рекао је Вучић.

Премијер Србије је рекао и да је почаствован што се налази на том месту и истакао да је Андрићев институт стециште умних српских глава, место на којем ће се размењивати знање и место на којем ћемо "много тога моћи да научимо сви ми који смо добили ваше поверење, али и сви они који долазе после нас". 

Вучића су пред капијама града дочекали Кустурица и Додик, а послужени су му хлеб и со.

Пред капијама Андрићграда окупљена је и омладина која носи мајице са ликом Гаврила Принципа на којима пише "Из принципа из Српске".

Додик: Наставак борбе за аутономију 

Отварајући културно-историјски центар Андрићград, Милорад Додик је поручио да ће српски народ у БиХ наставити да се бори за аутономију, са жељом да политичким процесом у будућности дође и до самосталности.

"Треба нам мир и ми га желимо, желимо да будемо део цивилизоване Европе, али не желимо да нам Европа намеће босанску државу и језик. БиХ је показала све осим тога да је способна да преживи, али о томе ћемо говорити у неко друго време", рекао је Додик на свечаности којом РС обележава и стогодишњицу Сарајевског атентата.

Срби, како је истакао, неће дозволити никоме да оскрнави њихову историју и слободу, јер пуцањ Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника није био пуцањ у Европу већ пуцањ за слободу, почетак еманципације и коначно ослобађање од окупатора.

"Слободарске идеје тог времена су нас вукле кроз све ово време. Дошли смо у 2014. у којој разни међународни окупатори покушавају да нам наметну оно што није успела Аустроугарска... У чему је разлика, зашто смо живели ових сто година? Ми то не желимо, хоћемо нашу слободу и хоћемо у њој да живимо", рекао је Додик.

Према Додиковим речима, Андрићев институт, централна грађевина Андрићграда, управо је место са кога ће се пронети име српског народа и његове борбе за слободу, и на којем ће бити представљана национална историја и будућност српског народа.

"Сваки Србин који држи до себе зна шта се овде дешава - овде је поздрав слободи и нашем јединству. Позивамо све да нам се придруже у очувању мира на овим просторима и слободи за све", поручио је Додик.

"Видели смо да многи желе не само да елиминишу Србе већ да и униште њихову историју. Из Сарајева су истерали Србе, а онда су почели да нам отимају и историју. Било је логично да тамо одакле смо морали да се иселимо повучемо и своју историју и донесемо је овде", рекао је Додик.

Како је истакао, српска историја је пуна слободарства и страдања за своју слободу и слободу других, иако су други током 90-их година прошлог века рекли да су Срби разлог њихове неслободе. "Данас је јасно да постоји нешто што има име и презиме, то је српски народ, чије је име Србије, а презиме Република Српска", закључио је Додик.

Кустурица: Лекција како се чува идентитет 

Редитељ Емир Кустурица, који је идејни творац пројекта Андрићград, објаснио је да ће тај комплекс бити лекција како се чува идентитет и како се читав један град претвара у културно добро.

Кустурица је истакао да у Европи нема градова посвећених нобеловцима, а потреба да Срби направе такав град вероватно лежи у томе што, како је рекао, колонизатори на овим просторима нису оставили културни траг.

Како је објаснио, стара српска реч трг значи град, а од рушења немањићке царевине Срби су изгубили смисао за живот на трговима, што ће Андрићград променити.

Кустирица је захвалио Влади РС и председнику Додику на помоћи коју су пружили том пројекту, али и Влади Србије и Српској напредној странци на прилозима који су омогућили да се овај комплекс подигне. 

Литургија у цркви Светог цара Лазара 

Раније данас, у цркви Светог цара Лазара и косовских мученика српски патријарх Иринеј служио је литургију, којој су присуствовали принц Александар Карађорђевић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, академик Матија Бећковић и Кустурица.

"Данас је велики дан. Ово је прва велика прослава Видовдана кроз који видимо мир и присуство Божје у овому народу у и свету који је дело руку његових", поручио је патријарх окупљенима.

Патријарх Иринеј уручио је висока признања СПЦ. Орден Светог краља Милутина добили су председник РС Милорад Додик и идејни творац Андрићграда Емир Кустурица.

"Ово је мој највећи филм. У ствари ово је подухват који је стварао Милорад Додик у последњих неколико година и који подсећа на фазу неке могуће ренесансе. Из тог подухавата направљен је огроман простор кроз који људи пролазе као кроз секвенце филма", истакао је Кустурица.

После свечаног отварања, на Тргу је наступио Војни оркестар Министарства одбране Србије "Станислав Бинички".

Са Византијског трга у небо је пуштено јато белих голубова, а потом је на тргу одржан музички перформанс групе "Врело", Василисе, Марте Хаџиманов и Хора "Јединство" из Котора.

У Галерији "Лубарда" отворена је изложба слика академског сликара Момира Булатовића - портрети свих учесника Сарајевског атентата под називом "1914. - најт вижн".

После тога у Андрићевом институту одржана је промоција књиге "Сарајевски атентат - повратак документима", аутора Мирослава Перишића, у издању Андрићевог института и Архива Србије, те промоција међународног историјског часописа "Векови" у издању Андрићевог института и јунског броја "Историјских свезака".

На крају је наступио Академски хор руске армије "Александров" на Тргу Петра Другог Петровића Његоша.