Нафтна грозница "тресе" Хрватску

Педесетак нафтних компанија из целог света заинтересовано је да у Јадрану трага за црним златом. Од ове седмице, тамошња Агенција за угљоводонике отворила им је врата такозване собе података, где могу да проучавају досадашње сеизмичке податке.

У соби података, за пет хиљада евера заинтересоване компаније могу да проведу два дана и прегледају материјале на рачунарима. Преснимавање је забрањено, а могу да се записују само основни подаци, без цртања мапа. Ипак, интересовање је велико.

"Недељно очекујемо две компаније и тако је већ све букирано до краја четвртог месеца. Толико је захтева да не стигнемо месечно ни да их обрадимо", каже Барбара Добрић, в.д директора Агенције за угљоводонике.

На располагању су подаци две студије о хрватском делу јадранског подморја; ИНИ-ни, снимљени пре тридесетак година, и норвешког Спектрума, снимљени недавно. Поред сеизмичких, ту су и подаци о постојећим бушотинама и утврђени нафтни потенцијали.

"Познаваоци нафтних прилика у Хрватској упозоравју да се не треба пуно залетати у целој причи јер политичари мало надувавају целу ситуацију што се тиче неког енормног богаства у хрватском приморју и кажу да су то исте оне количине које су открили ИНИ-ни истраживачи крајем 20 века", каже Јелица Путниковић из Балкан магазина.

Према њеним речима, и тада је било пробних бушотина али оне су показале нафту само у траговима не велико богаство.

Ипак, у Агенцији за угљоводонике очекују и додатни приход јер компаније већ траже да откупе та документа.

"Подједнако су заинтересовани и за једне и за друге податке. Ја не могу именовати. Неке компаније су тражиле и унапред купиле и једне и друге податке", каже Барбара Добрић.

Соба података биће отворена до краја године, када се очекују и конкретне понуде за истраживање нафте и гаса у Јадрану.