Словенији не треба помоћ ЕУ

Словенија ипак неће кренути путем презадужених чланица еврозоне. Тест оптерећења осам словеначких банака показује да ће им за докапитализацију бити потребно готово пет милијарди евра, али ће та средства Словенија сама обезбедити - неће јој бити потребна финасијска помоћ Европске уније.

Из Љубљане најављују и приватизацију банака, као једну од мера за уређење финансијског сектора.

Судећи по изјавама гувернера Централне банке Словеније и званичника у Бриселу, Словенија је положила такозвани стрес тест банкарског сектора. За докапитализацију три највеће банке - НЛБ, Нове комерцијалне банке Марибор и Абанке, влада ће издвојити три милијарде евра.

Гувернер Банке Словеније Боштјан Јазбец каже да је важно нагласити да се у тим банкама неће догодити ништа што би могло да нашкоди јавности или економији земље.

"Депозити су безбедни. Банке послују нормално и сада предлажемо надзор њихове додатне докапитализације", каже Јазбец.

Лавовски део словеначког дуга настао је захваљујући губицима три највеће државне банке, који се процењују на око 400 милиона евра.

Контролни пакет акција у Новој љубљанској банци остаје у рукама државе, док ће Нова комерцијална банка Марибор бити приватизована. У докапитализацији осталих банака учествоваће њихови власници.

Портпаролка Олија Рена Шантал Хјуз каже да је данас јасно да Словенија може да настави са опоравком свог финансијског сектора без новчане подршке Европске уније.

"То је добра вест која показује да су одлучне акције владе од кључне важности, али и да је у току солидан економски опоравак еврозоне", каже Хјуз.

Грађани и опозиција с подозрењем гледају на мере владе и централне банке.

Председник Словеначке демократске странке Јанез Јанша каже да је влада одлучила да крпи банкарски систем, уместо да га преуреди.

Преуређење банкарског сектора један је од приоритета Европске уније, па су се тако преговарачи Европског парламента и 28 држава чланица договорили да трошкове санације банака у кризи сносе првенствено њихови деоничари и повериоци, а не порески обвезници. То је и кључни корак ка реализацији банкарске уније, кажу у Бриселу.