Стожер тражи дијалог Хрватске са Србима

Након вишемесечних инцидентних противљења, уништавања двојезичних табли у Вуковару, што је кулминирало онемогућавањем хрватског државног врха да учествује у Колони сећања у том граду, ветерани окупљени око такозваног Стожера (штаба) за обрану хрватског Вуковара траже помоћ Владе да питање ћирилице реше дијалогом са Србима.

Промена става и захев Влади да им помогне у преговорима са припадницима српске мањине долази и након седмодневног прикупљања потписа за расписивања референдума којим би цензус припадника мањина с правом на употребу језика и писма био повећан са садашњих 30 на 50 одсто.

"Стожер поштује све националне мањине у Вуковару и не жели да умањи права ни једне од њих", поручили су на конференцији за новинаре на којој су говорили о прикупљању потписа за референдум о промени законске регулативе, пренели су хрватски медији.

Ова промена става дела вуковарских ветерана дошла је и након што је Министарство Управе одлучило да, на иницијативу представника српске мањине, онемогући реализацију Статута Града који је недавно измењен под њиховим и притиском опозиционе ХДЗ.

"Европска оквирна конвенција за заштиту националних мањина не одређује удео који припадници националне мањине морају чинити у укупном становништву да би имали право на језик и писмо, него се свакој држави препушта да то уреди својим законодавством", рекао је Владо Иљкић, задужен у "Стожеру" за правна питања.

Оценио је да је у Вуковару проблем то што је "на калупу направљена једна ципела, па коме паше, паше". Иљкић сматра и да крута примена закона никада није добра.

"Мислим да овај проблем који имамо у Вуковару можемо разрешити у разговорима с националним мањина и позивам Владу да нам у том смислу помогне", поручио Иљкић.

Позив на дијалог уз помоћ Владе дошао је и након што су представници ветерана у два наврата о промени Уставног закона о правима мањина разговарали са премијером Зораном Милановићем који се жестоко томе противи.

Иљкић је позвао премијера да слуша мањине са којима, како каже, живе у добрим односима, али и оне које имају своје представнике који се силно труде да се односи додатно побољшају и истакао да се то првенствено односи на српске заједнице.

Председник Иво Јосиповћ је другачијег мишљења. Он сматра да је до спровођења Закона о правима националних мањина требало да дође уз широки дијалог свих заинтересованих страна.

Јосиповић је јуче, у интервјуу загребачкком Вечерњем листу, рекао да ћирилица није "симбол злочина".

"Ако кажемо да је ћирилица симбол злочина, онда сви који њоме пишу имају етикету злочинца. А то једноставно није тако", истакао хрватски председник.

Говорећи о прикупљању потписа за иницирање расписивања референдума о ћирилици, Снежана Патко је рекла да још није прикупљен довољан број, а да прикупљање наводно иде добро.

Патко се, међутим, пожалила да на одређеним местима, на којима се прикупљају потписи, очекивано долази до провокација.

Признала је да у Истарској жупанији, на пример, неки градови и општине не дају сагласност за постављање штандова за прикупљање потписа.

Тврди и да је своје потписе за расписивање референдум дало и 80 грађана српске националности.

За покретање иницијативе о одржавању референдума потребно је да се прикупи 450.000 грађанских потписа.

Током прикупљања потписа било је паљења штандова и траспарената "не неофашизму" који су грађани носили на централном загребачком Тргу бана Јелачића.