Пусић: Усклађена гледишта о "лекс Перковићу"

Прва потпредседница хрватске владе и министарка спољних и европских послова Весна Пусић изјавила је да су у влади гледишта о 'лекс Перковић' сада усклађена, али није могла да каже кад ће се ићи у измене закона о европском налогу за хапшење.

"Не могу још да кажем када ће се то догодити, али мислим да се показало да смо се сада ускладили и идемо у правцу нормалног функционисања у том погледу", рекла је Пусићева након седнице владе.

Она је истакла да то ни на који начин не утиче на могућу иницијативу да се размотри евентуална неравноправност појединих држава чланица у том питању.

На питање новинара хоће ли најновија хрватска позиција у вези са "лекс Перковићем" задовољити Европску комисију, која је најавила да ће за сваки случај покренути поступак припреме одређених мера против Хрватске, одговорила је да мисли да Комисија види о чему се ради и да је то њено "нормално функционисање", пренела је агенција Хина.

Хрватски премијер Зоран Милановић је најавио јуче да ће Хрватска предузети потребне мере да би свој Закон о правосудној сарадњи ускладила с правним тековинама прихваћеним у време приступних преговора с ЕУ.

У писму Милановића председнику Европске комисије Жозе Мануелу Барозу истиче се да се да није реч о неспремности Хрватске да спроведе европски налог за хапшење већ о различитом тумачењу права сваке државе чланице ЕУ на пуну равноправност у односу на остале.

Милановић је подсетио да његова влада већ месецима настоји да окупи парламентарну већину како би се у Уставу Републике Хрватске укинула застарелост управо за кривична дела политичких убистава, што је за ЕК и спорно.

Хрватска је крајем јуна донела закон, колоквијално назван "лекс Перковић" којим примену европског налога за хапшење ограничава на злочине почињене после августа 2002. године.

Законским изменама онемогућено је изручење Јосипа Перковића, некадашњег високог званичника југословенске Службе државне безбедности која је организовала убиство одбеглог хрватског предузетника Стјепана Ђурековића у Баварској 1983. године, а за којим је немачко правосуђе расписало међународну потерницу још 2009. године.

Европска комисија је запретила и предузимањем мера према Хрватској због неусклађености тих закона, док су хрватски званичници најављивали његову промену за неколико недеља.