Прослава "Олује" уз аплаузе и звиждуке

Оглашавањем црквених звона и подизањем хрватске заставе на Книнској тврђави, у присуству хрватског државног врха, почело је обележавање 18. годишњице акције "Олуја" која се у Хрватској слави као Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранилаца.

Свечаности су присуствовали председник Хрватске Иво Јосиповић, премијер Зоран Милановић, председник парламента Јосип Леко, начелник генералштаба хрватске војске Драго Ловрић, бројни министри и други званичници, преноси агенција Хина.

Присуствовали су и генерали Анте Готовина и Младен Маркач, које је Хашки трибунал у новембру прошле године ослободио кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши им првостепену пресуду.

Црквена звона огласила су се у 9.43, у време када су на данашњи дан пре 18 година хрватске снаге ушле у Книн, чиме је била завршена операција "Олуја". 

После подизања заставе, Книнску тврђаву је прелетео војни МИГ 21, а затим је испаљено 18 плотуна у част 18. годишњице операције "Олуја".

На централној манифестацији премијер Зоран Милановић је извиждан, док је генерал Готовина дочекан овацијама и скандирањем његовог имена.

Овацијама је пропраћено и помињање имена првог председника независне Хрватске Фрање Туђамана, као и имена генерала Маркача и Чермака.

Присутни су негодовали и током говора хрватског председника Иве Јосиповића, посебно када је рекао да "треба победити у миру, односно да треба пружити руку онима који су били на другој страни".

"Треба препознати да су Хрватску волели и воле и припадници националних мањина, треба препознати да је Хрватска земља која је отворена свим својим грађанкама и грађанима и таква треба да остане. Она ће таква остати јер је демократска, јер је европска Хрватска", рекао је Јосиповић.

Како преноси Танјуг, Јосиповић је од Срба затражио разумевање за злочин почињен пре 18 година, свестан да Србија и Хрватска на тадашња догађања "никада неће гледати истом диоптријом".

Оценио је да је акција "Олуја", била "врхунски изведена", због чега је посебно честитао Готовини.

Премијер Милановић, кога звиждуци нису збунили, у обраћању је поручио да ниједна од држава Европске уније није прошла оно што је прошла Хрватска, па су по томе "друкчији, бољи, стављени на веће искушење као људи и као грађани и као хришћани, као суседи, као пријатељи".

Овог пута, за разлику од јучерашње честитке,  Милановић је поменуо и Србе, њихов одлазак и, како тврди, њихов повратак у Хрватску.

"Одавде је након рата отишло пуно људи, хрватских грађана. Међутим, данас када гледамо ову регију која је уништена ратом и неповерењем, једино у Хрватску, једино у Книн, једино у Вуковар, једино у села овог краја се људи враћају да би живели. Нигде другде. Нити у Босни, нити у Србији, нити на Косову онај ко је отишао се не враћа", тврди Милановић.

Прецизних података о укупном броју жртава акције "Олуја" нема.

Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце. Процењује се да је протерано око 220.000 Срба.

Хрватски извори бележе да су погинула 174 припадника хрватских снага, а више од 1.400 их је рањено.

Акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског већа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.