Веритас: Преиспитати пресуде хрватским генералима

Срби из Хрватске очекују да Савет безбедности УН и Резидуални механизам Хашког трибунала реагују на иницијативу центра "Веритас" за преиспитивање ослобађајуће пресуде хрватским генералима за акцију "Олуја", јер се дошло до нових доказа, саопштено је из тог центра поводом 18 година од "Олује".

Те нове чињенице огледају се у броју од 110 ексхумираних посмртних остатака Срба са локација "Света Маре" у Шибенику и "Градско гробље" у Задру, који су страдали у акцији "Олуја", и то на подручју и у време које је било предмет хашке оптужбе, наводи се у саопштењу.

Из Документационо-информативног центра "Веритас" оцењују да би то у завршници требало да резултира једином праведном, осуђујућом пресудом хрватским генералима.

"Веритас" је хашком Тужилаштву у јуну упутио иницијативу за подношење захтева за преиспитивање правоснажне пресуде у предмету "Олуја", коју заснива на новим чињеницама до којих се дошло након ослобађања хрватских генерала.

Из тог центра изражавају уверење да ће у претресу по међусобним тужбама за геноцид Хрватске и Србије идуће године бити доказана геноцидна намера Хрватске, као и у процесу пред судом у Чикагу, у САД, где су Срби из Хрватске тужили америчку фирму МПРИ за накнаду штете по основу саучесништва у геноциду.

Из "Веритаса" напомињу да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а и у садејству са Хрватским већем одбране и тзв. Армијом БиХ, напале САО Крајину, упркос чињеници да је та област била под заштитом УН, као и да је у неравноправној борби, са односом снага седам на према један у корист агресора, протерано око 220.000 Срба.

На путевима којима су се кретале крајишке избјегличке колоне остајали су лешеви убијених артиљеријским гранатама, авионским ракетама, снајперским хицима, ножевима...

Око 3.200 старих и немоћних интернирани су у логоре за цивиле, а Крајина је опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена.

Веритас" подсећа да је Хашки трибунал у једином предмету у којем су Срби били жртве ослободио одговорности хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, што је изазвало осуде код Срба и дебату у УН, као и реакције појединих хашких судија.

НВО: У Хрватској без правоснажних пресуда

У Хрватској још нема правоснажне пресуде за ратне злочине почињене током и непосредно након "Олује", а бројне цивилне жртве рата нису примерено обештећене, упозорили су  челници невладине организације Документе - Центра за суочавање с прошлошћу.

Досад су ексхумирани посмртни остаци 941 особе убијене током акција 1995. од чега је идентификовано њих 585, што је број који би требало да води до кривичног прогона, рекла је Весна Тершелић, руководилац те НВО.

Представљајући квартални извештај о праћењу суђења за ратне злочине за раздобље од априла до јуна ове године, она је рекла да нема оправдања за такву неефиканост и да не може бити оправдања успорености тих процеса јер је то велики терет наслеђа прошлости за хрватско друштво који могу умањити само правосуђа Хрватске и Србије.

Без обзира на националност, и Срби и Хрвати су у тим тужбама пречесто морали да плате парничне трошкове, рекла је Тершелић.

Младен Стојановић из Центра за мир, насиље и људска права из Осијека поздравља побољшање односа српске и хрватске власти, те протокол о сарадњи ДОРХ-а и Тужилаштва БиХ као, оценио је, пут ка бољој сарадњи у регији кључној за процесуирање злочина, на основу које би се могло отворити педесетак предмета у Хрватској и БиХ.

Документа сматра да би законодавац требало да размотри нови Кривични закон који је блажи за случајеве ратног злочина силовања од претходног, односно најмања казна је три године, док је пре тај минимум био пет година.

У вези измена Закона о правосудној сарадњи у казненим стварима с државама чланица ЕУ, Документа оцењује да починитеље свих кривичних дела треба привести правди и да нису оправдана увођења било каквог временског ограничења у примени европског налога за хапшење.