Јосиповић: Разумем српско виђење "Олује"

Рат се завршио и пред Хрватском и Србијом је европска будућност и заиста бих волео да преговори са вашом земљом почну што пре. Разлике у гледањима на прошлост постоје, али очекујем да ће се оне смањивати, мада вероватно неће нестати.

Ово је кључна порука коју у ексклузивном интервјуу за Новости износи хрватски председник Иво Јосиповић. Уочи прве званичне посете Београду, која се очекује на јесен, он разматра питања која оптерећују односе двеју држава и предлаже решења за њихово решење.

Шта очекујете од првог службеног сусрета са Томиславом Николићем?

Очекујем да тај састанак буде нови подстицај развоју хрватско-српских односа. Имамо још много отворених питања од велике важности за наше државе и грађане. Истакао бих проблем несталих особа, њих око 1.700, отето културно благо које Србија још није вратила, питање избеглица, Срба из Хрватске, али и Хрвата из Србије, бројне имовинске проблеме... Ту је и сукцесија бивше Југославије, као и питање границе на Дунаву. Уз то, морамо да унапредимо сарадњу у економији, прогону ратних злочина и у борби против организованог криминала.

Да ли је дошло време "новог почетка" хрватско-српских односа, успешнијег од сличних покушаја из прошлости?

Предстојећу посету Београду видим више као нови импулс него као нови почетак. Када имамо у виду тешку прошлост и недавни рат, уназад три-четири године многа су се питања покренула, односи су се отопили и нормално је да размењујемо туристе, да музичари одржавају концерте, да гостују позоришне представе и изложбе, а наши спортисти се такмиче, углавном у фер борби. Наше полиције и правосуђе озбиљно сарађују, све је више међусобне трговине и инвестиција.

Са Борисом Тадићем, осим политичких односа, били сте и пријатељски везани, али значајнијег помака у односима двеју држава није било. Према Николићу је у Хрватској било велике резерве, али се сада чини да је за нијансу попустила оштрица критика према њему.

Није било резерви према Николићу и први сусрети са њим су охрабрујући. Он је легално и легитимно изабрани председник, представља Србију и тако га у Хрватској третирамо. Истина је, било је доста незадовољства неким изјавама, па је и то давало утисак као да су односи, како је неко рекао, прешли у ледено доба.

Шта овог тренутка највише оптерећује односе Загреба и Београда и могу ли проблеми убрзо да се реше?

Прошлост нас највише оптерећује. Ратна страдања, судбина несталих, избеглице, сукцесија бивше државе, стамбено збрињавање, пензије из доба рата... Лично, мислим да би поједина питања могли брзо да решимо, али у добросуседској атмосфери то не би требало да буде превелики терет.

Може ли те планове да поквари долазећа годишњица "Олује", коју Београд и Загреб гледају различитим диоптријама?

Надам се да неће. За Хрватску је "Олуја" била нужна ослободилачка акција којом је завршен рат. Нажалост, било је жртава, а било је и злочина. Без "Олује" Хрватска не би била слободна и независна.

Али, у тој акцији убијен је велики број српских цивила и за те злочине нико није одговарао.

Чињеница о страдању већег броја Срба у тој акцији даје српској страни право на другачији поглед. Иако ћемо се, вероватно, морати помирити са тим да на неке историјске догађаје гледамо различито, очекујем и да Срби с разумевањем прихвате значај "Олује" за слободу хрватске државе. С друге стране, Хрватска треба с дужним пијететом да се односи према свим жртвама, да казни злочине и да свима који желе да се врате то и омогући. Долазак неких хрватских Срба на прославу "Олује" важан је искорак, добар и за Хрвате и за Србе. Као што је добро и важно да заједнички искажемо поштовање жртвама рата, како Хрватима, тако и Србима, или људима друге националности. Често се заборавља да је преко 10.000 Срба било у редовима хрватске војске за време рата и да су дали огроман допринос нашој слободи".

Француски председник Оланд рекао је да Словенија и Хрватска остају мост између ЕУ и западног Балкана. Колико ће искуство Загреба на европском путу помоћи Србији?

Има много сличности између наших друштава и сигурно је да ће наша искуства бити корисна за Србију. Спремни смо да пружимо сву помоћ, не само Београду, већ и другим комшијама, и да наша искуства поделимо са њима.

Подржавате ли почетак преговора Србије и ЕУ?

Наравно. Волео бих да преговори што пре почну, и да се што скорије заврше. Наше искуство говори да се напор исплати. Ми смо кроз године преговора, уверен сам, постали боље друштво.