Хрвати изабрали европосланике

Коалиција на челу са ХДЗ-ом освојила је шест, коалиција на челу са СДП-ом пет, а Хрватски лабуристи један од укупно 12 мандата посланика за Европски парламент које су у недељу бирали грађани Хрватске, показују први незванични резултати, а Државна изборна комисија је навела да је на биралишта изашло само 20,78 посто уписаних.

На изборе је изашло 745.000 од 3.588.127 гласача, или 20,78 одсто уписаних бирача, саопштио је председник Државне изборне комисије (ДИК) Бранко Хрватин.

"Било је 706.366 или 94,92 одсто важећих листића, док је 37.816 било неважећих", рекао је Хрватин.

На представљању званичних непотпуних резултата са 96,43 одсто бирачких места, највише гласова - 233.227 или 32,99 одсто освојила је коалиција на челу са Хрватском демократском заједницом, коалиција на челу са Социјалдемократском партијом добила је 224.632 гласа или 31,77 одсто, док су Хрватски лабуристи добили 40.632 или 5,75 одсто гласова.

У ДИК нису службено навели колико је мандата која листа освојила, истичући да ће то бити кад се обраде подаци са свих бирачких места.

Према пројекцијама гласова, са листе ХДЗ-а изабрано је шест посланика - Дубравка Шуица, Андреј Пленковић, Давор Иво Штир, Ивана Малетић, Здравка Бушић и Ружа Томашић, шефица коалиционог партнера Хрватске странке права - Анте Старчевић.

Са листе СДП-а, Хрватске народне странке и Хрватске странке пензионера изабрано је пет посланика - Тонино Пицула, Биљана Борзан, Марино Балдини, Олег Ваљало и Сандра Петровић Јаковина. Изабран је и лабуриста Никола Вуљанић.

Хрватин је навео да су све остале листе од укупно 28 колико их је изашло на изборе имале мање од пет одсто гласова.

У Хрватској су први пута бирани посланици за ЕП, а спроводе се јер земља 1. јула улази у Унију. Наредне године одржаће се редовни избори за ЕП, као и у свим земљама чланицама ЕУ.

На овим изборима цела земља је једна изборна јединица, а своје кандидате, укупно 336, истакло је 28 листа. Гласало се на 6.614 бирачких места у Хрватској и 82 бирачка места у 51 земљи, између осталог и у Србији.

Право гласа имало је 3.738.708 бирача са пребивалиштем у Хрватској и 2.243 њих без пребивалишта у Хрватској, што је 763.814 бирача мање него на европском референдуму у јануару 2012. године.  Неки бирачи накнадно су уписани у бирачке спискове.