Иницијатива за споменик Србима на Казанима

Потпредседник Федерације БиХ Светозар Пударић покренуо је иницијативу за градњу споменика Сарајлијама српске националности који су убијени на Казанима 1993, дубокој јами на сарајевској олимпијској планини Требевић.

Светозар Пударић каже да су они "убијени само зато што су се звали и презивали другачије". За сарајевски недељник Слободна Босна, рекао је да је то "дуг жртвама, али и граду који је због тог злочина на неки начин био осрамоћен током опсаде".

Пударић сматра да је Сарајево спремно за горку пилулу суочавања са сопственим злочинима и злочинцима.

Градоначелник Сарајева Алија Бехмен верује да постоји политичка воља, али и морална обавеза да се обележи место страдања невиних жртава.

"Обележавање тог стратишта представља наш дуг према убијенима и њиховим породицама, као и доказ да истина нема алтернативу. Сарајево је увек било место поштовања и неретко љубави, а наша спремност да се сетимо жртава и осудимо злочине је залог за нормалну, људску будућност", рекао је Алија Бехмен.

Казани су близу линије фронта између Армије БиХ и Војске Републике Српске. Злочине је наредио и починио један од ратних команданата Армије БиХ Мушан Топаловић Цацо.

Када су власти у Сарајеву схватиле да се бригада под Топаловићевом командом одметнула и да поред пљачке терорише и одводи из станова невине особе, одлучили су да га ухапсе. Девет војника и полицајаца погинуло је у акцији хапшења Топаловића, 26. октобра 1993. године.

Топаловић је ухапшен и убијен дан касније приликом покушаја бекства.

Број убијених Срба на Казанима до данас није званично утврђен. Из јаме су извађени остаци 29 особа, а идентификовано је свега десетак жртава.

Према изворима Хашког тужилаштва, у Сарајеву је укупно убијено 836 цивила српске националности ван ратних дејстава, док је према подацима сарајевске полиције убијено 110 особа.

Од 1994. године до данас за злочине на Казанима, осуђено је 14 војника Армије БиХ на казне затвора до шест година. Многи сматрају да су неке убице са Казана још на слободи.