Крв националне боје

Хрватски Интернет портал "javno.hr", је објавио да се Ивица Ловрић који живи у Голубинцима код Старе Пазове и који је крв дао већ 44 пута, прекјуче одазвао позиву на давање крви због несташице крви у шибенским болницама.

У служби за трансфузију шибенске болнице тестирали су узорак његове крви и припремили га за трансфузију, али кад су га питали одакле је и кад им је рекао да је из Србије, лекарка је отишла на консултације, а кад се вратила, рекла му је да му не може узети крв, питајући га како би сутра било особи којој ту крв требају дати и кажу јој да је српска.

Ловрић је болницу напустио шокиран, питајући се какве везе има чија је крв, поготово у моменту кад су болничке залихе празне.

Директор болнице Жељко Бурић рекао је да је Ловрић прекјуче дошао на трансфузију дати крв где су му, како му је рекла шефица тог оделења, пристојно објаснили како према хрватским законима само хрватски држављани могу дати крв.

"Нажалост, тако је, како је", каже Бурић и додаје да у болници не би могла бити дата крв било ког странца, па макар фалило домаће крви.

Након што је прича доспела у медије, директор болнице Жељко Бурић изјавио је да је затражио истрагу случаја уз могућност подизања тужбе против несуђеног даваоца, тврдећи да се у шибеничкој болници ништа слично није дешавало.

Министарство здравства и социјалног старања није се изјаснило, а Завод за трансфузију у Загребу потврдио је став да странци не могу давати крв, позивајући се на правилник из 1999. у коме се то наводи, али који је стављан ван снаге откако је 2006. донет нови закон и правилици који из њега произлазе и који држављнатсво не узимају као критеријум за давање крви.

Председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац сматра да је инцидент у Шибенику недопустив расизам, истичући да није знао да постоји "српска крв" и да се такав случај не би смео толерисати ни у Хрватској у којој се, како каже, и иначе свашта толерише.

И председник Хрватског хелсиншког одбора Иво Банац такође никад није чуо за закон којим се странцима забрањује давање крви, а да би га ако постоји требало променити јер се према свим људима треба односити једнако.

"Ако је лекарка одбила некога као држављанина Србије, то је еклатантан примјер дискриминације и нарочито штетан догађај и за Хрватску, јер се показује да неко ко жели дати крв није подобан за то", истиче Банац, који очекује да ће лекарка бити кажњена, а закон, ако то устину предвиђа, бити измењен.

Осим што је Ловрић 44 пута дао крв, породица код које је смештен, а који су његови дугогодишњи пријатељи, каже да је Ловрић током рата помагао Хрватима у Србији и да је доказани пријатељ Хрватске.

У Шибенику је Ловрић сада био први пут и примљен је уз гостопримство, али му, како је рекао, није испуњена жеља да искористи летовање у Шибенику како би дао крв Хрватима.