Ћирилица дели Вуковар

У Вуковару, наставак рата графитима на ћирилици и латиници. Три аутора ћириличних су приведена. Увођење ћирилице у званичну употребу у том граду питање је узајамног поштовања, али и питање идентитета и загарантованих права. Суживот или заједнички живот, поставља се питање чему су, 15 година после мирне реинтеграције Вуковара, ближе његови грађани.

Грађани Вуковара имају много заједничких проблема, а највеће међу онима који их дели на Србе и Хрвате јесте питање несталих. Због тога се не решавају многа питања, па припадници српске заједнице тврде да су они у том граду грађани другог реда.

Заменик градоначелника Вуковара Дејан Дракулић каже да послодавци гледају где сте били 1991. године. "То вас отворено питају на конкурсу. Није битна ваша стручност, већ вас индиректно питају да ли сте Србин и како се изјашњавате", каже Дракулић.

Од најбогатијег града, где је радило више људи него што је у њему живело, Вуковар је данас град у којем је главни проблем незапосленост. И то је оно што спаја све оне који у њему живе.

Према речима грађана, посла нема. Људи су незадовољни и не очекују неки нормалан живот још дуго година. Како кажу, од њих су сви дигли руке.

Да за некадашњи град "Борова", "Вупика" и "Вутекса", данас махом град мале индустрије и трговачких радњи долазе бољи дани, верује градоначелник Вуковара Жељко Сабо.

"Уласком у Европску унију град Вуковар улази у шенгенску границу, а сви градови који су у Шенгену доживљавају своју господарску експанзију само уколико спремно дочекају инвеститоре, на један частан и поштен начин", каже Сабо.

Пре рата, сваки трећи брак био је мешовит. Колико их има данас, међу 30.000 становника, не зна се, али далеко од тога да су реткост.

Хрватица Сандра Ковачевић из Славонског Брода због Србина Николе дошла је у Вуковар. "Фактички сам већ две године без родитеља. Са мамом се чујем на свака три месеца, рецимо, а са татом двије године нисам причала", говори Сандра.

Млади Срби и Хрвати углавном не посећују исте кафиће. Ко долази у неки локал зависи од тога које је националности његов власник. Срећу се углавном у дискотекама.

"Није потпун суживот овде, али мислим да се на нашем примеру може видети да је то, ипак, могуће", прича Сандра.