За војне станове хиљаду евра одштете по квадрату

Одлука Уставног суда БиХ о усвајању жалбе 37 Срба који су тужили Федерацију БиХ тражећи повраћај војних станова, покренула је нову лавину тужби против федералне владе.

Уставни суд БиХ је такву одлуку донео ослањајући се на пресуду Европског суда за људска права у "случају Ђокић" од 27. маја 2010. године, који је уважио право 37 апеланата да туже већи ентитет БиХ како би добили новчане накнаде за војне станове које су добили као официри бивше ЈНА.

Суд у Стразбуру утврдио је, наиме, да је Федерација особама које су напустиле БиХ дужна да плати надокнаду штете за војне станове по тржишној цени од 2.000 конвертибилних марака (1.000 евра) по квадрату.

Прва у низу оваквих тужби, након прошлогодишње пресуде Уставног суда БиХ, стигла је 30. јануара ове године на адресу Федералног правобранилаштва од Андрије Мартиновића који Федерацију тужи и тражи одштету од 166.875 КМ за стан површине 66 квадратних метара у улици Енвера Шеховића у Сарајеву.

Кантонални суд у Сарајеву је пресудом из децембра 2009. године тужбу Мартиновића одбацио као неосновану.

Позивајући се на своје изворе у федералном правобранилаштву, сарајевски Дневни аваз пише да је актуелна горућа проблематика у вези с војним становима последица низа пропуста, пасивног односа и опструкција у заступању Федерације БиХ, као и погрешних законских одредаба које уређују ову област.

Сматра се да су институције Федерације БиХ олако и неозбиљно схватиле спор који су пред Европским судом у Стразбуру покренули бивши припадници ЈНА, а Правобранилаштву Федерације тада није било допуштено да учествује у спору пред тим судом.

Лист наводи да је у овом поступку буквално прећутан међудржавни Уговор о одласку команди, јединица и установа ЈНА из гарнизона - касарни Зеница, Травник, Коњиц и Сарајево, који су 10. маја 1992. године потписале уговорне стране Председништво и Влада БиХ, представници ЈНА, посматрачки тим тадашње Европске заједнице, као и лични изасланик Лорда Карингтона.

Повраћај новца

Овај уговор, између осталог, предвиђа да се "онима који су откупили стан, а желе да напусте територију БиХ, изврши повраћај уплаћеног новца.

На овај начин би, наводи Аваз, БиХ задржала право да према Закону о облигационим односима од Србије тражи повраћај новца који је уплатила одређеној особи, будући да се ради о држављанину те државе јер је реч о такозваним регресним тужбама.

Уз све ово долази и чињеница да су у Федералном парламенту још на чекању измене и допуне Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.

Оне предвиђају да Федерална влада донесе пропис који ће изнова одредити висину накнаде за војне станове.

Иако према подацима Удружења пензионера војних осигураника у Федерацији БиХ има око 11.000 станова који су некада припадали ЈНА и да је до данас враћено више од 8.000, уредна евиденција о овоме у институцијама Федерације не постоји.

"Поента је у томе што су многи официри ЈНА почетком 1992. тек били започели процес откупа војних станова, па су касније накнадно прибавили уговоре. Међутим, откуп који је вршен уплатама на рате, због почетка агресије на нашу земљу, никада до краја није завршен нити су станови укњижени", рекао је извор Дневног аваза.

ЈНА је у том периоду већ била однела печате из Сарајева, а установљено је, иако није судски доказано, да је на многим уговорима накнадно стављен датум, тврди саговорник Аваза.