Савудрија раздора

Због наговештаја да би се пред Арбитражним судом могло оспоравати да је мало рибарско место Савудрија у Хрватској, словеначка влада је одложила одлуку о томе како ће у свом поднеску дефинисати шта је предмет граничног спора, тврди љубљанско Дело.

О поднеску, који према роковнику Арбитражног суда треба да буде предат 11. фебруара, словеначка влада расправљала је на прошлој редовној седници, али због тајности поступка нису наведене друге појединости.

Информације љубљанског дневника, преноси агенција Хина, указују да сагласност о тексту словеначког поднеска арбитражи, упркос приближавању рока, није постигнута и да је он враћен на додатно разматрање Министарству спољних послова.

"Према нашим информацијама, неки се залажу да Словенија у поднеску заговара копнену границу до рта Савудрија", наводи лист и додаје да су се појавиле разлике у гледиштима струке и политике како у поднеску дефинисати гранични спор.

Очекивало се да ће Влада без проблема потврдити документ на којем је дуго времена радила група стручњака, али се то за сада није догодило.

"Неки од председника коалиционих странака, који су се пре три године противили Арбитражном споразуму и тражили да он буде одбијен на референдуму, на седници су износили мишљење да би пред арбитражом требало заговарати тезу о државној граници с Хрватском према историјским границама општине Пиран - до рта Савудрија", открива Дело.

Након дуже расправе, чланови словеначке владе о томе нису донели никакав закључак, него су предмет вратили Министарству спољних послова да га поново проучи и анализира све дилеме, наводи лист, који ту ситуацију повезује и с превирањима у словеначкој политици због кризе владајуће коалиције.

Неименовани словеначки стручњак за међународно право изјавио је дневнику да треба бити свестан да поступак пред Арбитражним судом није процес у којем би се "преговарало или мешетарило" где је граница.

Наглашава да је реч о изношењу аргумената и доказа обе стране о томе где је била некадашња "међурепубличка" граница између Словеније и Хрватске 25. јуна 1991. године, када су прогласиле независност, као и који су делови "можда спорни".

Лист подсећа да је према Арбитражном споразуму постојала могућност да две државе заједнички дефинишу предмет спора, али да се то није догодило, па ће свака у поднеску морати да изнесе своју аргументацију.

Ријечки Нови лист јавља данас да би претензије према Савудрији могле да прерасту у отворени територијални захтев Словеније Хрватској.

Лист подсећа да је странка садашњег премијера Јанеза Јанше, у време прве словеначке блокаде хрватских преговора са ЕУ, тражила од тадашњег премијера Борута Пахора да деблокаду услови успостављањем историјске границе Пирана, које су обухватале и Савудрију, јер би само тако Словенија добила слободан излаз на отворено море.

То би тој чланици ЕУ много значило, јер би бродови из међународних вода могли директно да уплове у њене луке, а не пловећи кроз италијанске или хрватске воде Јадрана, за шта су потребне и дозволе и накнаде.

Нови лист наводи да је Савудрија припадала Пирану у време док је цела Истра припадала Италији, а да је садашњу границу одредио лично - Едвард Кардељ, словеначка перјаницу у Титовој Југославији.

Словенија то не спори, пише Нови лист, мада словеначки националисти нису никада опростили Кардељу што границу није нацртао малчице јужније, баш на Савудрији, или још малчице, ма реци Мирни, како су многи прижељкивали.

Да је тако било, не би никада било територијалног спора две државе, а овако - без Савдудрије у оквиру Пирана и Словеније нема ни словеначког излаза на отворено море, али, чини се, ни словеначког "ad hok" зеленог светла за улазак Хрватске у ЕУ.