Нови преговори око имена Македоније

Нимиц ће се у Скопљу састати са македонским властима како би још једном разговарали и до септембра пронашли решење за назив Македоније, а очекује се он да понуди нови предлог за превазилажење спора.

Последњи предлог који је Нимиц понудио био је назив "Северна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".

Скопље и Атина суштински су сагласни да пронађу решење о спору, који датира још од осамостаљења Македоније, оценио је Нимиц, који је са македонским и грчким преговарачима Николом Димитровим и Адамандиосом Василакисом поседњи пут разговарао 13. августа у седишту УН у Њујорку.

Македонски премијер Никола Груевски је додатно отежао решавање дугогодишњег спора са Грчком, тражећи да се у преговоре укључи и питање признавања Македонске православне цркве, промена имена аеродрома "Македонија" у Солуну, као и решавање проблема имовине Македонаца, који су из Грчке протерани након Другог светског рата.

Груевски је у протеклих месец дана послао писма свим важним међународним институцијама у којима их је информисао о току грчко-македонских преговора о имену Македоније, упутивши и захтеве за решавање других питања везаних за македонску мањину у Грчкој, коју грчка влада не признаје и за поседе македонских грађана који су напустили Грчку у време грађанског рата у тој земљи.

Македонски историчари процењују да је након грађанског рата у Грчкој, вођеног између 1946. и 1949. године, са севера те државе отишло или било протерано до 100.000 Македонаца, чији статус никада није регулисан, као ни питања везана за имовину коју су тамо оставили.
Атина, истовремено, већ деценијама одбија да те избеглице призна као држављане Грчке.

Македонско име и историја, посебно после распада Југославије 1991. године, постало је предмет расправе између Атине и Скопља, где је кључни грчки аргумент да коришћење имена Македонија представља "безбедоносну претњу", јер Грци тако називају своју северну област.

Грчка је на самиту НАТО-а у Букурешту почетком априла ове године, услед нерешеног проблема у вези са називом, уложила вето на пријем Македоније у Алијансу, што је произвело ванредне парламентарне изборе у Македонији.

На изборима је апсолутну већину освојила и до тада владајућа ВМРО-ДПМНЕ.

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија, а под уставним именом признало ју је више од 110 земаља света, међу којима су САД, Русија, Кина и неке западноевропске земље, као и све републике бивше Југославије.