Националистичке провокације у Мађарској

На зиду Српске саборне цркве у Будимпешти осванули су графити међу којима "Смрт четницима", на Текелијануму остављени су леци на којима су описани инциденти који су се догодили у Војводини, а које наводно изазвали Срби, док је на српској школи написан графит "Идите у вашу Србију", сазнаје РТС.

Протонамесник Српске саборне цркве у Будимпешти Зоран Остојић рекао је за РТС да је на зиду Порте освануо графит "Смрт четницима", који је написан црном фарбом и који је дугачак шест метара и метар широк.

Амбасада Србије у Будимешти одмах је затражила хитну истрагу мађарске полиције, како би се спречили даљи слични инциденти.

''Мађарски званичници пренели су нам да је мађарска влада ужаснута. Наложили су МИП-у Мађарске истрагу и што пре утврђивање починиоца'', рекла је отправник послова амбасаде Србије у Будимпешти Лепша Штулић.

У саопштењу мађарске полиције наводи се да су вандали, у последња два дана, спрејевима у боји ишарали зид Српске православне цркве и спомен-плочу српском писцу Јакову Игњатовићу у Сентандреји, који је оставио најупечатљивија сведочанства о Србима у овом граду на југу Мађарске.

МТИ наводи да је полицијска истрага о том вандализму у току.

Мађарско министарство за људске ресурсе осудило је скрнављење српских верских и културних споменика у близини Будимпеште.

Националне мањине у Мађарској саставни су део државе и напади на њих штете помирењу и јачању Мађарске, навело је то министарство, додајући да је почетком године издвојило средства за реновирање тих споменика.

Како се истиче у саопштењу, "починиоци су уништили вредности културног наслеђа у Мађарској".

Инциденти су, иначе, почели још у уторак када је група "незадовољних грађана" демонстрирала испред српске амбасаде у Будимпешти, наводно због догађаја у Темерину.

Јаке полицијске снаге чувале су зграду амбасаде, али  су увредљиви графити ипак осванули током ноћи на црквама у Будимпешти и Сентандреји и школи у Будимпешти док су леци залепљени на Текелијанум и на зграду амбасаде, сазнаје РТС.

Сентандреја је седиште Будимске епархије Српске православне цркве, а владика будимски Лукијан је и администратор Темишварске епархије.

Уз епархију су музеј, библиотека и архив, чији су опстанак и рад од непроцењивог значаја за Србе на тим просторима, којих у Сентaндреји данас има веома мало.

Матерњим језиком у малом месту северно од Будимпеште говори једва шездесетак људи, а захваљујући српско-мађарским родбинским везама, чује се српски језик.

Срби су у Сентандреју стигли током Велике сеобе Срба 1690. године под вођством Арсенија Чарнојевића.