Словеначка цена за Хрватску?

Проблем Љубљанске банке и спор између Хрватске и Словеније о том питању поново је тема у Бриселу иако институције Европске уније желе, по сваку цену, да остану по страни и третирају га искључиво као билатерално питање, пише загребачки Јутарњи лист.

Интернет портал ЕУобзервер, који је изузетно читан међу европским званичницима, објавио је текст у којем пише да Словенија жели да "наплати" улазак Хрватске у ЕУ.

Тај текст под насловом "Словенија поставила цену од 172 милиона евра за чланство Хрватске у ЕУ" цитира словеначке званичнике из владе и парламента, који кажу да без решења спора око Нове љубљанске банке неће бити могућа ратификација Уговора о приступању Хрватске у ЕУ.

У тексту се цитирају и речи европских званичника. "Нико у ЕУ не воли када се ствари везане за Унију повезују са билатералним проблемима. Ако би то свако чинио то би бацило би сенку на цело проширење. Свако би могао да из вреће извуче нешто против својих суседа и то би онда затровало атмосферу" цитира ЕУобсервер једног званичника ЕУ.

Међутим, поједини европски званичници рекли су Јутарњем листу да о случају Љубљанске банке немају да кажу ништа ново јер је то искључиво билатерално питање Хрватске и Словеније. Као такво, не би га требало везивати за процес проширења ЕУ.

Поједине дипломате рекле су загребачком дневнику да Словенија вероватно жели да изврши додатан притисак на Хрватску, али ипак не очекују да ће заиста блокирати хрватски улазак у ЕУ.

"То би за Словенију било равно катастрофи, са дугорочним последицама које би биле много веће од новца, јер се углед и сарадња унутар ЕУ не могу мерити новцем, колико год да је он ових дана битан. Било би то лоше и за саму ЕУ", рекао је један дипломата ЕУ Јутарњем листу.

Из дипломатских кругова ЕУ се чује да су неке "важне државе" сугерисале Словенији да већ сада започне процедуру ратификације хрватског приступног Уговора.

Исти извори наводе да ће притисак на Словенију бити још већи након 10. октобра када се објави извештај о мониторингу за Хрватску јер ће након тога готово све државе које то још нису учиниле или завршити процедуру ратификације или ће она бити у завршници.

Немачка је већ започела ту процедуру, Велика Британија и Француска ће такође то учинити након извештаја, у Холандији се не очекују проблеми ако извештај Комисије буде позитиван, а 14 држава чланица је већ завршило процедуру ратификације.

Зато у ЕУ кажу да би за Словенију било добро да што пре почне формалну процедуру јер за њу није добро да остане последња у том процесу, пише Јутарњи лист.

У време бивше Југославије око 130 хиљда хрватских грађана имало је отворене штедне рачуне у Љубљанској банци. Након распада Југославије банка је ликвидирана, а њена наследница - Нова љубљанска банка је, према територијалном принципу, признала штедне улоге само словеначких штедиша.

Наиме, Словенија је посебним Уставним законом почетком деведесетих година забранила исплату штедње штедишама из Хрватске и Босне и Херцеговине, па је део тих штедиша пренео потраживања на две велике и више мањих хрватских банака.

Хрватске банке траже сада тај новац од Словенаца, а Словенци одбијају и тврде да је све то део сукцесије бивше Југославије. У Загребу су то до сада одлучно одбијали. Хрватска од Словеније потражује око 172 милиона евра, колико, према њиховим износима, изнози дуг према хрватским штедишама.

Група хрватских штедиша је 2004. године тужила банку на Европском суду за људска права у Стразбуру, али је 2008. суд одбацио тужбу.