Читај ми!

Нови закон за ХРТ

Директора Хрватске радио-телевизије убудуће би могао да бира Сабор, што би према неким мишљењима могло да угрози независност јавног сервиса. Хрватска влада одговара да нема намеру да уређује програм, већ да обезбеди будућност једног од стубова националног идентитета.

Пред хрватским Сабором је гласање о Изменама Закона о Хрватској радио-телевизији (ХРТ). На критике да ће измене угрозити независност јавног сервиса, хрватска влада одговара да нема намеру да уређује програм, већ да обезбеди будућност, како каже, једног од стубова националног идентитета.

Хрватска радио-телевизија наследник је некадашње Радио-телевизије Загреб, чији су водитељи и новинари неодвојиви део заједничке југословенске прошлости.

Јавни је сервис, а буџет пуни од претплате и рекламног програма. Претплата од око 11 евра обавезна је за власнике телевизијских и радио-пријемника, а дужницима се принудно наплаћује, јер без стабилног финансирања нема ни програма.

Предложене измене Закона о ХРТ-у поделиле су јавност, пре свега због одредбе да генералног директора, који има широка овлашћења, бира Сабор, односно представници странака, што странци на власти даје могућност да утиче на његов рад. Влада објашњава да не намерава да угрози независност јавног сервиса.

"Закон који је до сада важио довео је до кризе у руковођењу, у смислу да се више није знало ко је за шта одговоран. Успостављамо новим законом једну субординацију", каже министар рада Хрватске Мирандо Мрсић.

Управа ХРТ-а каже да није она одговорна за кризу, већ чињеница да су Програмско веће и Надзорни одбор, чије чланове бира Сабор, непотпуни. Како ће измене закона утицати на рад јавног сервиса, зависи од тога како се оне буду примениле.

"Моје дугогодишње искуство ми говори да све зависи од тима људи који руководе. Али сматра се да највећи политички притисак долази управо зато што немате стабилан извор финасирања", каже члан Извршног одбора ЕБУ и руководилац међународних послова ХРТ-а Марија Немчић.

Док се није дошло до коначне верзије предлога измена Закона о ХРТ-у, критике су стизале и из Брисела. Хрватско новинарско друштво сматра да изменама закон постаје лошији, али очекује да се сви медијски закони врло брзо поново пишу.

"Просто, морате видети шта је корисно, а шта није. Ми очекујемо нови закон о ХРТ-у, да ли ће то бити за годину дана, или више, који ће бити пуно осмишљенији и пуно бољи", каже председник Хрватског новинарског друштва Зденко Дука.

"Сигурно да има критика. Чак и нама, као огранку Хрватског новинарског друштва (ХНД) у ХРТ-у се чини да је избор директора у Сабору поновно враћање политике или стављање шапе политике на Хрватску радио-телевизију", сматра овинар и председника огранка ХНД-а у ХРТ-у Елизабете Гојан.

Избору првог човека радио-телевизије дат је већи значај него избору гувернера. Тако премијер Зоран Милановић коментарише како је хрватска јавност реаговала на измене закона о ХРТ-у.

"Јавни сервис је један од стубова националног идентитета. Он представља све оне програме за које комерцијалне телевизије немају интерес, а то је много важније од дневних вести", каже хрватски премијер.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 17. јул 2025.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом