Лични банкрот у Хрватској

Презадужени Хрвати би ускоро могли да добију могућност проглашења личног банкрота, најављено је из Министарства правде.

Тачан датум доношења закона који би прописивао услове и начин проглашавања банкрота за сада се још не зна, али то сигурно неће бити пре јесени.

По речима Озрена Матијашевића, председника Хрватског удружења синдиката, око 10.000 хрватских грађана не може отплаћивати своје дугове, али је по неким проценама та цифра и до 30.000.

Из министарства истичу и то да ће се идеје за закон о личном банкроту тражити у словеначком и белгијском моделу јер су процењени као најпримењивији за хрватске прилике.

Словеначки модел, стар четири године, најбољи је узор и за Матијашевића који се већ неколико година, као и део јавности, залаже за увођење личног банкрота.

Институт личног банкрота је задње решење, након што се утврди да не постоје друге могућности за излазак из дугова, и то подразумева да дужник на неко време губи самосталност у вођењу личних финансија и добија стараоца, односно стечајног управника који управља свом његовом имовином и рачунима.

Стечајни управник управља имовином дужника док не отплати све дугове, али и одређено време након тога контролише његове финансије и може управљати њима, нарочито хоће ли се и под којим условима то лице убудуће задуживати, док се не покаже како је оно способно да настави да води финансије самостално.

Тек тада, има право и на то да поново затражи издавање картица или кредит у банци.

Презадужени грађани, чија имовина досеже оквире дугова могли би сести с повериоцима у центрима за мирење или се у неформалном контакту решити дуга.

Наредна мера била би покретање судског поступка личног банкрота, а за такве случајеве би се увели посебни стараоци из редова јавних бележника (нотара) и лиценцираних адвоката чији би задатак био да брину о даљњем пословању грађанина након банкрота.

За неке спас

Значајном броју грађана институт личног банкрота био би спас, иако се њиме не подразумева брисање дугова, већ стварање услова за њихову отплату, уз могућност да дужник ипак задржи приходе довољне за покриће основних животних потреба.

Приликом личног банкрота сва имовина дужника, што укључује и стан или кућу у којој живи, могу бити продати, као и аутомобил, скупља одећа, накит и слично.

Дужнику остају намештај, део одеће и лични предмети. Може задржати и аутомобил, али само ако докаже да му је нужан за посао, или евентуално због болесног детета или члана фамилије.

Од продаје имовине отплаћују се дугови, а ако то није довољно, ради се план даљње отплате на темељу постојећих прихода. Од дужника се тражи да покуша наћи и додатне изворе прихода, односно додатни посао.

Словеначки закон заснива се на америчком моделу. Стечај може покренути и дужник и поверилац, а води се на суду, при чему је стечајни управник старатељ грађана у проблемима. Имовина се продаје, а ненаплаћени дугови опраштају. Наравно, дугови неће бити отписани заувек.

У Словенији постоји период од две до пет година у коме се може одузимати и 60 одсто прихода за подмирење дугова. Лице које је прогласило банкрот у Словенији, једном кад он заврши, не може га поново прогласити наредних десет година.

Подсетимо, крајем априла због неизвршених основа за плаћање у Хрватској је било блокирано 211.048 грађана, чије је укупни дуг износио 13,62 милијарди куна (1,81 милијарди евра).