Обустављен поступак против Микелића

Жупанијски суд у Загребу обуставио је поступак против бившег премијера Републике Српске Крајине Борислава Микелића, коме се у обновљеном поступку судило за ратни злочин против цивила на подручју банијског града Петриње.

Обновљени поступак је обустављен након што је Жупанијско тужилаштво у Сиску одустало од кривичног гоњења 73-годишњег Микелића, који је у првом поступку 1993. године, заједно с још осам лица, у одсуству осуђен на 20 година затвора.

Хрватски медији пренели су допис тужилаштва у Сиску суду у Загребу у коме пише да је после спроведене истраге закључено да нема доказа да је Микелић повезан с делима која му се стављају на терет.

Према речима Микелићевог адвоката Силвија Дегена, у поступку који је оценио "срамотним и због тужилаца и због судија који су Микелића прогласили кривим", Микелића није теретио ни један од сведока.

О апсурдности случаја сведочи и то што се Микелићев тадашњи адвокат по службеној дужности није ни жалио на пресуду којом је бивши премијер РСК осуђен на 20 година затвора.

За злочине који су се Микелићу стављали на терет у међувремену је осуђен тадашњи командант петрињског гарнизона ЈНА Слободан Тарбук.

Суд у Сиску, који је 1993. године у одсуству осудио Микелића на тада највишу затворску казну од 20 година затвора, недавно је одобрио захтев његовог адвоката Силвија Дегена за обнову поступка.

Случај је пребачен на Жупанијски суд у Загреб који је један од четири специјализованих судова за ратне злочине.

Микелић због болести није долазио на суд у Загребу, тако да је прва расправа заказана за 24. мај одложена и због његовог одсуства, али и због недоласка заступника оптужбе.

Предратни успешни директор петрињског "Гавриловића" био је оптужен да је припремао и координирао акције оружане побуне против хрватске власти, као и да је наређивао нападе на Петрињу и остала места на Банији.

Осим Микелића због тих злочина осуђено је још осам особа које су међувремену амнестиране.

Микелић је 2004. године тражио од хрватског министарства правде поновно разматрање случаја, тврдећи да је жртва монтираног политичког прогона, као и да је у инкримисаном времену био у болници.

Он је у априлу 1994. године постао премијер РСК а, иако правоснажно осуђен, од тада је учествовао у преговорима крајинских Срба с хрватским функционерима који су одржавани и у Загребу.

Након слома Крајине побегао је у Београд, где је након неког времена основао Месну индустрије "Галамес".

Био је и потпредседник фудбалског клуба "Партизан", а 2003. године био је ухапшен у оквиру истраге о убиству премијера Србије Зорана Ђинђића. Србија је тада одбила да га изручи Хрватској.