Карамарко на челу ХДЗ-а

Бивши хрватски министар унутрашњих послова и бивши шеф Сигурносно-обавештајне агенције Томислав Карамарко изабран је за председника највеће опозиционе странке, Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).

Карамарко је у другом кругу избора за председника странке, који је одржан у ноћи између недеље и понедељка, победио противкандидата Милана Кујунџића освојивши 971, а Кујунџић 860 гласова делегата.

Изборни сабор ХДЗ-а на којем се бирало ново руководство трајао је од недеље ујутро, па све до раних јутарњих сати у понедељак и на њему је учествовало око 2.000 страначких делегата.

Досадашње руководство ХДЗ-а на челу с Јадранком Косор поражено је, а сада већ бивша председница није присуствовала другом изборном кругу.

За нове потпредседнике и чланове Председништва странке изабрани су углавном Карамаркови кадрови, па су тако без високих функција у странци остали неки од њених оснивача, попут Владимира Шекса и Андрије Хебранга.

За заменика председника ХДЗ-а изабран је Драго Пргомет, који је у кампањи био уз Милана Кујунџића.

У првом обраћању делегатима после избора, Карамарко је рекао да је ХДЗ изразио жељу за променом и јединством, те рашчишћавањем афера које су појединци оставили. Он је рекао да је уверен да ће ХДЗ победити на идућим локалним и парламентарним изборима.

Томислав Карамарко је четврти председник ХДЗ-а, после Фрање Туђмана, који је водио странку од оснивања 1989. до смрти 1999, Иве Санадера (од 2000–2009) и Јадранке Косор, која је изабрана по изненљдном одласку Санадера са власти средином 2009. године.

Карамарко је један од оснивача ХДЗ-а, а почетком деведесетих био је шеф Кабинета председника владе Фрање Грегуревића и шеф кабинета председника Сабора.

Био је и начелник загребачке полиције, а од 1996. до 1998. године помоћник министра унутрашњих послова.

Водио је изборну кампању председничког кандидата Стјепана Месића. После његовог избора за председника, постао је Месићев саветник за националну безбедност, али је ту функцију напустио две године касније због неслагања, а потом је накратко напустио политику.

За директора Противобавештајне агенције именован је 2004, а 2006. постао је директор Сигурносно-обавештајне агенције. На место министра полиције именовао га је Иво Санадер 2008. године.

У ХДЗ се поново учланио у јесен прошле године. Посланик је те странке у Сабору. Рођен је 1959. у Задру, а у Загребу је завршио Историју на Филозофском факултету. Један од најактивнијих политичара који је заговарао истраживање комунистичких злочина.

Током кампање за шефа ХДЗ-а стално се позивао на Фрању Туђмана и најављивао повратак страначким коренима. Аналитичари су оцењивали да ће његовом победом на власт у ХДЗ-у поново доћи опција ближа радикалном десном политичком спектру.

Избори за ново руководство ХДЗ-а протекли су у сенци суђења бившем шефу странке и премијеру Иви Санадеру, који се у неколико случајева терети за корупцију, као и у сенци почетка суђења ХДЗ-у као правној особи.

У афери "Фими медија" ХДЗ и Санадер се заједно с још девет физичких и правних особа терете за извлачење око 10 милиона евра и пуњење црног страначког фонда новцем државних институција и предузећа. 

Ово су први прави страначки избори после изненадног одласка Санадера с места председника ХДЗ-а и владе средином 2009. године. Јадранка Косор је, као његов избор, акламацијом изабрана за председницу те партије. Тада није имала противкандидата.

ХДЗ је убедљиво поражен на последњим парламентраним изборима крајем 2011. и после осам година власти прешао је у опозицију.