Пријава због злочина у „Бљеску"

Две невладине организације из Хрватске поднеле су кривичну пријаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операције "Бљесак" у којој су почетком маја 1995. године хрватске снаге заузеле западну Славонију које је била део Републике Српске Крајине, односно заштићени УН сектор Запад.

Пријаву су поднеле невладине организације Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум.

"Наше две организације јутрос су поднеле су пријаву државном тужилаштву, односно државном тужиоцу Младену Бајићу с којим смо разговарали јутрос", рекао је на конференцији за новинаре директор Иницијативе Марио Мажић.

Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

Мажић и председник управног одбора Српског демократског форума Вељко Џакула подсетили су да су 4. маја 1995. хрватске снаге ушле на подручје Пакраца, где су сви припадници Српске војске Крајине већ дан раније предали оружје представницима мировних снага УН и чекали предају.

Након што су Хрвати одвојили жене и децу, али и 15-ак лица која су била означена као командири и команданти јединица, око 500 мушкараца, од 16 до 80 година одвојено је и одвезено аутобусима у Вараждин.

У тамошњој спортској дворани морали су седети на својим ногама и рукама на леђима на бетонском игралишту без померања, иначе би били ударани ногама.

Након туширања леденом водом, испитивани су у одвојеним просторијама, при чему су малтретирани и тучени рукама, ногама и разним предметима.

Будили су их из сна и терали да певају хрватску химну и остале хрватске националне песме и поздрављају заставу. Добијали су пресољену храну, због чега су пили више воде и одлазили у санитарни чвор где су били пребијани.

Све то дешавало се онда кад није било представника Црвеног крста.

Након што су заробљеници провели и до две седмице у Вараждину, при чему су најмлађи и најстарији пуштани раније, већина је одвежена у Бјеловар пред Војни суд, где су прво били оптужени за оружану побуну, а потом амнестирани. Након тога враћени су у Пакрац, где је део њих конвојем УНПРОФОР-а отишао за БиХ.

По речима активисте Иницијативе Свена Милекића, Иницијатива и СДФ поднели су државном тужилаштву пријаву због ратног злочина над ратним заробљеницима.

Како се припадници хрватских снага који су пребијали и мучили ратне заробљенике, као ни они који су их испитивали, нису представили, кривична пријева поднета је против лица која су била претпостављена директним починиоцима из редова МУП-а, специјалне полиције, војне полиције и Хрватске војске.

Они су, кршећи правила међународног права, наредили или знали да њихови потчињени муче ратне заробљенике у великом броју на посебно окрутан и подмукао начин и према њима нечовечно поступају, наносећи им велике патње и повреде здравља батинањем и вербалним застрашивањем, рекао је Милекић.

Мажић је изразио уверење да хрватске институције знају ко је командовао активностима у Вараждину и да ће их брзо наћи.

По његовим речима, постоје бројне изјаве о поступцима над заробљеним Србима, али и о коректном поступку појединаца. Иако је малтретирања заробљеника било и у спортској дворани у Бјеловару, малтретирање заробљеника нису била тако окрутна као у Вараждину.

Мажић је рекао и да бројни заробљеници немају медицинску документацију, иако и данас трпе физичке и психичке последице мучења.

На питање Танјуга да ли су они који су били пуштени и остали у западној Славонији накнадно били хапшени због наводних ратних злочина, Мажић је одговорио да је то било само у једном случају, али да је установљено да је оптужба лажна, па је особа пуштена.

И оних 15-ак лица са чиновима који су издвојени и неколико дана малтретирани у једној кући која је служила као приватни затвор, касније су пребачени у Бјеловар, казао је он и додао да је Иницијатива ову годишњицу "Бљеска", који се иначе обележава једнострано, обележила подношењем кривичне пријаве.

Џакула је подсетио да је у "Бљеску" на више места било ратних злочина, Хрватска војска је на путевима према реци Сави пуцала по избеглицама, као и у Липику, где је након операције било више убистава.

Конференцији за медије присуствовале су и дипломате из амбасаде Србије у Хрватској.