Триста милиона евра за избеглице

У Сарајеву је данас одржана донаторска конференција на којој је прикупљено око 300 милиона евра за стамбено збрињавање најугроженијих избеглица у БиХ, Црној Гори, Хрватској и Србији. То је 60 одсто средстава која су потребна за решавање стамбеног питања.

Ипак, Европска унија и Сједињене Америчке Државе обећале су да ће у наредних пет година обезбедити остатак новца - још 200 милиона - потребан за регионални програм којим би био обезбеђен "кров над главом" за 27.000 избегличких породица, саопштио је на завршној конференцији за новинаре министар за људска права и избеглице БиХ Дамир Љубић.

Највећи износ је путем ИПА фондова обезбедила Европска унија - 230 милиона евра. Влада САД издвојиће десет милиона долара у 2012. години - што је око 7.600.000 евра, али најавила је да ће новац издвајати и наредних година.

По пет милиона евра издвојиће владе Италије, Норвешке, Немачке и Швајцарске, Данска је издвојила 1,3 милиона, а Турска милион евра. Луксембург је помогао са 500.000 евра, док ће Кипар, Чешка и Румунија издвојити по 50.000 евра, а Мађарска 30.000.

Државе региона - БиХ, Црна Гора, Хрватска и Србија - требало би, притом, да обезбеде учешће од 83 милиона евра, од тога Србија 33 милиона.

Програмом, кад се реализује у потпуности, како се очекује у наредних пет година, требало би да буде решено стамбено питање за укупно 74.000 људи у Србији, БиХ, Хрватској и Црној Гори.

Из Фонда од укупно 583 милиона евра, Србија би требало да добије 335,2 милиона, Хрватска 119,7, БиХ 101 милион и Црна Гора 27,7 милиона евра.

Србија би на тај начин у наредних пет година трајно збринула 16.780 најугроженијих породица, односно око 45.000 особа избеглих за време рата 1991–1995. из БиХ и Хрватске и све преостале избеглице који још живе у колективним центрима.

Апел донаторима из света

Министри спољних послова Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске су, на на отварању конференције поручили да постоји одлучност да се трајно реши питање избеглица и позвали донаторе из света да у томе помогну.

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић оценио је да конференција у Сарајеву представља први велики корак ка трајном решавању избегличког питања у земљама региона.

Јеремић је Танјугу по завршетку скупа, рекао да је у односима између четири земље - БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије - "створена астмосфера у којој ће бити лакше решавати проблеме за које до сада није било довољно разумевања на свим странама".

"Има разлога за оптимизам већи него до јуче, након што смо били сведоци ове конференције", нагласио је Јеремић.

Он је подсетио да су на конференцији прикупљана средства само за збрињавање 74.000 најугроженијих избеглица.

"То нису мала средства, али нису довољна. Само у Србији има више од 600.000 избеглица и интерно расељених лица, а и остале земље имају сличан проблем. Потребно је направити још много корака да би се овај проблем трајно решио, али је конференција, у сваком случају, један добар, важан и значајан корак у том правцу", закључио је Јеремић.

Шеф дипломатије земље домаћина донаторског скупа, БиХ, Златко Лагумџија нада се да ће конференција "представљати почетак завршетка процеса коначног збрињавања избеглица и допринети побољшању укупних односа земаља региона".

Указујући да је "тешко говорити о правди за избеглице", Лагумџија је захвалио донаторима и поручио да очекује снажну и конкретну подршку за реализацију плана у наредних пет година.

Регион решио да узме ствари у своје руке

Хрватска министарка спољних послова Весна Пусић истакла је да је први од три разлога због којих је овај скуп толико важан - то што је "регион одлучио да узме своје руке тешко и комплексно питање и да га реши договором".

"Други разлог је што је на различите начине кључно прикупити средства не да би се постигла правда, већ осећај помака на нову степеницу са колико толико чистом ситуацијом у земљи. Треће је отварање могућности за нове односе и нови статус земаља региона у будућности", истакла је Пусићева.

Црногорски министар спољних послова Милан Роћен истакао је да је конференција "интегрални део процеса помирења и нових односа у региону".

Затварање поглавља избеглица представљаће мотивацију за боље односе четири земље, будуће чланице ЕУ, нагласио је Роћен.

У раду конференције учествује високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш, комесар за проширење ЕУ Штефан Филе, генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер, заменик генералног директора за проширење ЕУ Јост Корте и главни заменик помоћника државног секретара САД у Бироу за популације, избеглице и миграцију Дејвид Робинсон.

Филе: Оставити прошлост иза себе

Високи званичници УН, ОЕБС-а, ЕУ и Сједињених Држава поздравили су у Сарајеву "политичку вољу" земаља региона - БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије - да затворе поглавље о избеглицама трајним решавањем њихових проблема.

Европски комесар за проширење Штефан Филе оценио је да је конференција сигуран знак да је регион одлучио да остави прошлост иза себе и постане добар европски сусед.

Подсећајући да је Европска унија донирала 230 милиона евра, Филе је нагласио да је реч о готово половини средстава потребних за трајно стамбено решавање питања 27.000 најугроженијих избегличких породица у региону, у наредних пет година. "Верујем да ћемо у наредних пет година обезбедити и сва остала предвиђена средства", рекао је Филе.

Високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш позвао је међународну заједницу да још снажније подржи владе региона ради збрињавања избеглих и расељених. "Данашњи дан је дан за славље. До сада је недостајало политичке воље да ово поглавље буде затворено. Надам се да је то сада иза нас", рекао је Гутереш.

Заменик државне секретарке САД Давид Робинсон истакао је да америчка влада чврсто стоји уз све напоре за трајно збрињавање избеглих и интерно расељених особа.

"Ова конференција резултат је дугогодишњег партнерског рада заинтересованих страна и показује преданост влада БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије да коначно буде решено ово горуће питање", изјавио је Робинсон.

Генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер подсетио је да решење питања избеглих и расељених особа није лако, али земље организатори конференције данас су показали одлучност да реше ово питање. "ОЕБС остаје опредељен за јачање демократског друштва у региону Западног Балкана", додао Занијер.

На скуп у Сарајеву дошао је и бивши комесар УН за избеглице у време ратова на продручју бивше Југославије Садако Огата и њен специјални изасланик за Балкан Николас Морис.