Посрнули црногорски гиганти

Директне стране инвестиције у Црној Гори у прва два месеца ове године мање су 57 одсто него у истом периоду 2011. године. Пре више од пола века, певало се: „Ој, никшићка Жељезаро, Црне Горе огледало".

Данас, Жељезара је у стечају, баш као и улцињска Солана и једна од највећих компанија "Вектра Монтенегро". А судбина црногорске привреде прелама се кроз судбину Комбината алуминијума.

Сцене из филмова Живка Николића из 80-их година прошлог века данас су, кажу црногорски економисти, постале стварност. Некадашњи гиганти или не раде, или раде смањеним капацитетом.

Блокирани су рачуни сваког трећег предузећа, односно њих око 15.000. Стручњаци кажу - плаћа се цех из претходне деценије, у којој се Влада у Подгорици ослањала на тржиште капитала, уместо да је водила селективну индустријску политику.

"Да је тако нешто рађено, данас бисмо имали завршене главне пројекте за важне енергетске ресурсе којима располажемо. Задуживати Електропивреду Црне Горе, односно привреду, и преко тог ићи на повећање привредне активности и побољшање положаја буџета, да чак будемо у суфициту", каже економиста Миленко Поповић.

Данас, буџет се не пуни по плану, а само на државне гаранције - на кредите домаћих и страних компанија - одлази 12 одсто БДП-а. Ако до краја године буду повучене гаранције Комбинату алуминијума (КАП)у износу од 132 милиона евра, стабилност јавних финансија биће доведена у питање.

Хоће ли Влади Црне Горе поћи за руком да од Руса купи КАП за један евро, и почне да тражи новог партнера? Они који се противе том решењу кажу да је реч или о корупцији или о незнању.

"Видим да ће КАП и даље остати оно што је био у претходних 15 година, средство за исисавање вредности из Црне Горе вани", каже Поповић.

"Апсолутно се не слажем с тим. КАП је један од најважнијих привредних субјеката у држави, сви знамо колико је било његово учешће у црногорској економији, он као такав завређује нашу пажњу, морамо урадити све да опстане", рекао је помоћник министра за индустрију Драган Кујовић.

У Влади кажу да траже модел за одрживо пословање некадашњих гиганата, али и да иду у сусрет новим улагањима - пре свега инвестицијама у туризам - обе су у Тивту - и изградњу малих хидроелектрана.

"Сектор енергетике у сваком случају, упоредо с тим иде изградња подморског кабла до Италије, што ће бити извозна шанса целој тој причи, свакако да оно на чему радимо ове године јесте да оживимо малу производњу", каже помоћник министра економије Марко Вујовић.

Премијер Игор Лукшић верује да је Влада урадила много тога позитивног, мада добар део грађана не дели то мишљење.

Са протеста у марту поручили су да више неће трпети, како кажу, пљачкашке приватизације, понижавање радника и огромне рачуне за струју и телефоне. Сада најављују нови протест, са једним захтевом: оставка премијера!