Јања, симбол суживота

У семберијском селу Јања суживот није проблем и она је симбол повратка у Републици Српској. У село код Бјељине вратило се више од 90 одсто Бошњака избеглих за време рата. У Јању су се доселили и Срби из других крајева БиХ.

Село Јања, недалеко од Бјељине, симбол је повратка у Републици Српској. На огњишта се вратило више од 90 одсто Бошњака избеглих за време рата, њих око 8,5 хиљада. У међувремену доселили су се у село и Срби из других крајева Босне и Херцеговине. Суживот у Јањи није проблем, већ то што не ради скела којом би мештани преко Дрине брже до њива у Србији.

Јања око поднева - чувени повртари увелико на њивама. Зато на улици, тек по неко. Пре рата су кажу, хранили добар део Босне и Херцеговине. Добро се живело, па се већина вратила, да крене из почетка. Међу њима и Фадил Бачевац, који је девет година живео у Немачкој.

"Недостајало ми је друштво пријатељи, недостајало ми је мјесто као мјесто, често пута нисам могао да заспим тамо лијепо, морао сам уз таблету да заспим, кад ми на памет падне Јања, Семберија, Бјељина у којој сам поникао, живио, радио и хвала богу да сам се вратио и сада управо то доживљавам због чега сам се вратио", каже Фадил Бачевац.

"Муслиман, православац или католик, нема везе, сви се поштујемо нико не гледа са те националне стране ко је шта", сматра Ајка Алихоџић.

Менсур Хаџић се у Јању вратио из Србије. После десет година проведених у Лешници где има део породичног имања, муке му задаје скела која води на десну обалу Дрине, а никако да проради.

"Били смо тамо па смо се вратили овде, сад нам је остала земља тамо, имамо стоку, имање. Велике нам потешкоће ствара ова скела што није отворена да прелазимо, јер много нам је далеко, сад идемо на Шепак, то је неких можда 60 так километара да обилазимо. А морамо, не можемо другачије да пређемо", каже Менсур.

Дејтонском плавом границом 450 хектара земље мештана највеће бјељинске општине остало је на територији Србије. Власти обе државе, обећале су да ће врло брзо успоставити гранични прелаз. Док се Дрина у Јањи не премости, задатак за локалну власт је јачање привреде и запошљавање.

Највећа брига општинска јесте управо како задржати тај млади кадар да не иде у треће земље, јер у противном у БиХ нема перспективу", каже Хусо Зечкановић, заменик начелника општине Бијељина.

Тежак живот ујединио је оне који иду у џамију и оне који с друге стране села, посећују православну цркву.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.