Мерчепу позлило на суђењу

Суђење бившем саветнику МУП-а Хрватске и командиру резервне полицијске јединице Томиславу Мерчепу за хапшења и мучења 52 и ликвидације 43 особе, махом Срба, у западној Славонији 1991. године, прекинуто је пошто је оптуженом позлило за време испитивања једног сведока.

На суђењу пред већем загребачког жупанијског суда, исказе су дали сведоци Миодраг Вучковић и Никола Пелеш, које су 1991. године у Пакрачку Пољану заточили припадници резервне јединице МУП-а којом је заповедао Мерчеп.

Ни Вучковић ни Пелеш нису, међутим, директно теретили Мерчепа за мучења људи са подручја Загреба, Кутине и Пакраца. Вучковић, који ради као физиотерапеут у бањи Вараждинске топлице, говорио је о свом привођењу приликом чега није претрпао никакве повреде.

Изјавио је да се није распитивао о судбини несталих родитеља, додавши да су то била времена у којима су и други остајали без чланова фамилија.

Пелеш је у исказу навео да су му опљачкали уштеђевину од преко 20.000 тадашњих немачких марака и отуђили два аутомобила. Испричао је и да су га натерали да ископа јаму у коју је покопан стрељани Александар Антић.

Мерчеп је након тросатне расправе накратко изгубио свест на почетку сведочења трећег данашњег сведока Стеве Брајеновића, па је лекарка препоручила прекид рочишта. Судија Здравко Мајеровић је то прихватио, иако је Мерчеп рекао да је способан за наставак.

Суђење се наставља 2. априла. Мерчеп се терети да је као командант резервне јединице МУП-а од 8. октобра до половине децембра 1991. године наредио незаконито хапшење и мучење 52 цивила и убиство 43 цивила, највећим делом Срба.

Злочини су почињени у селу Пакрачкој Пољана и у павиљону 22 на загребачком Велесајму, где је његова јединица, названа "мерчеповци" имала седиште.

Мерчеп је ухапшен 10. децембра 2010. године а пошто је имао последиоце можданог удара, одмах је смештен у болницу, па у бању где је у јуну 2011. године и дочекао оптужницу.

У тој оптужници, и поред захтева невладиних организација, нема оптужби за злочине над преко 30 српских цивила из Вуковара који су у лето 1991. године, много пре било каквих борби, одведени из својих кућа и касније нађени мртви или им се губи сваки траг.