Нова рунда преговора око имена Македоније

Посредник УН у преговорима око имена Македоније Метју Нимиц састаће се сутра са преговарачима из Скопља и Атине да би се утврдиле позиције обе земље и разлике које се морају премостити да би дошло до напретка у преговорима.

Проблем око имена некадашње југословенске републике, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Ставови македонског преговарача Николе Димитрова и грчког амбасадора при УН Адаманиоса Василакиса не разликују се од позиција две државе које су почетком године спречиле македонску кандидатуру за улазак у ЕУ.

Македонска позиција остала је непромењена и након сусрета Димитрова са председником и премијером Македоније Бранком Црвенковским и Николом Груевским. У кратком саопштењу из кабинета председника државе наводи се да је Димитров добио инструкције у складу с државним интересима.

На сусрету се разговарало о информацијима добијеним у контактима са страним државницима, а било је анализирано и понашање Грчке у последња два месеца, након самита НАТО-а у Букурешту.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Осим проблема са именом, односи те две државе могу се оценити као добросуседски.