Грчка се крчка

Грчки приватни инвеститори имали су рок до вечерас да одлуче да ли ће прихватити отпис великог дела грчког дуга.

Грчка ће сутра објавити резултате замене обвезница, како би свој огроман суверени дуг олакшала за готово трећину, изјавио је један извор у грчком министарству финансија.

"Саопштење ће бити објављено у петак ујутро у 6 часова по Гриничу на званичном сајту владе, рекао је тај неименовани извор за агенцију АФП.

Он је, међутим, додао да се "не може искључити" и могућност да министар финансија Евангелос Венизелос током ноћи изда саопштење.

Ако већина улагача не прихвати замену грчких обвезница, кризом погођена држава ће вероватно за мање од две седмице морати да прогласи мораторијум на отплату дугова.

Званична Атина од кредитора тражи да замене обвезнице за нове, чиме би дуг Грчке према приватним кредиторима био смањен за око 107 милијарди евра.

Према подацима од јутрос, банке, пензијски фонови и други инвеститори који држе више од половине укупног дуга од 206 милијарди евра, јавно су се обавезали да ће учествовати у замени обвезница. 

Ново прописи омогућавају Грчкој да примора власнике обвезница да прихвате замену, ако одзив не буде адекватан.

Берлин разочаран

Грчко неприхватање немачке помоћи у смањењу бирократије и подстицању приватних инвестиција је разочаравајуће, изјавио је немачки министар економије Филип Реслер, којег цитира дневник Сарбрикер цајтунг.

Немачка је прошлог октобра обећала да ће пружати савете Грчкој у смањењу бирократије и привлачењу инвестиција, како би помогла грчкој екомомији да поново стане на ноге и покуша да се избори са огромним дугом.

Тај споразум је потписан током Реслерове посете Грчкој на челу 70-очлане делегације немачких индустријских представника, заинтересованих за пословање у тој земљи.

"Та помоћ једва да је прихваћена. До сада је много тога било узалудно и то је веома разочаравајуће", рекао је Реслер.

Атина мора да створи неопходне услове за раст, модернизацијом администрације, отварањем тржишта и спровођењем програма приватизације, указао је Реслер.

Наоружавањем против кризе?

Чланице ЕУ продале су Грчкој, у тренутку када се увелико преговарало о финансијској помоћи Атини, оружје у вредности од милијарду евра, током 2010. године, објављено је у Бриселу, пренео је данас радио Дојче веле.

"Грчка данас поседује 1.600 тенкова, што је готово четири пута више од Немачке. Истовремено, сваки познавалац војне стратегије рећи ће да, због геолошке конституције, Грчкој тенкови за одбрану земље нису ни од какве користи. Али, Грчка и даље купује наоружање", тврди немачки радио.

Највише користи од тога има Француска, која је продајом оружја Грчкој зарадила 870 милиона евра, Холандија и Немачка, највећи заговорници строжих мера штедње у Грчкој, продале су тој земљи наоружање вредно 90 милиона евра, Италија и Шпанија за 52, односно 33 милиона евра.

Пре две године је један један анонимни саветник тадашњег премијера Јоргоса Папандреуа изјавио за медије да нико није рекао да Грчка треба да купује оружје да би добила финансијску помоћ, али да је свима било јасно да ће уживати већу подршку, ако купује наоружање из ЕУ.

"Грчка тренутно покушава да уштеди сваки могући цент из државног буџета, али наоружање је још највећа ставка потрошње. Као разлог се наводи потенцијална опасност коју наводно представља суседна Турска", истиче Дојче веле.