Помилован Насер Орић

Некадашњег команданта муслиманске војске у Сребреници Насера Орића помиловао је председник Федерације БиХ Живко Будимир и укинуо му условну казну од четири године затвора због нелегалног ношења оружја и муниције.

Будимир је тако омогућио Орићу да поново носи оружје без страха да ће поново завршити иза решетака, с обзиром на то да је условна казна предвиђала да, ако "окривљени" понови кривично дело, одмах иде у затвор, пише Прес у издању за Републику Српску.

Уз Орића, Будимир је помиловао још неколико затвореника, међу којима су и убице, пљачкаши и сексуални преступници, наводи Прес.

Образлажући одлуку, Будимир је рекао да су сви помиловани у потпуности рехабилитовани и да "не представљају никакву опасност по друштво".

Члан Одбора Народне скупштине Републике Српске за правосуђе Ненад Баштинац каже да помиловање ратног команданта у Сребреници говори о правој природи власти у Федерацији БиХ и да се таквом одлуком шаље ружна порука жртвама свих злочина у којима је учествовао Орић.

"У Сарајеву су и даље убеђени да њихова страна није штитила злочине, па онда своје хероје, како их називају, штите као беле медведе", рекао је Баштинац и истакао да би се у Федерацији БиХ направио хаос да се нешто слично деси у Републици Српској.

Бањалучки адвокат Мирослав Микеш сматра да Будимир у образложењу о помиловању Орића и осталих, народски речено, меша бабе и жабе и да му се чини, када је реч о Орићу, да иза свега стоје политички и други циљеви.

Ратни командант сребреничких Муслимана, коме је због ратног злочина било суђено у Хашком трибуналу где је проглашен невиним, осуђен је у јуну 2009. године у сарајевском општинском суду на две године затвора. Годину дана касније, та одлука је преиначена на четири године условно.

Насер Орић је бивши бошњачки командант кога је Хашки трибунал осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

Касније, након жалбе на пресуду, Орић је ослобођен и проглашен невиним, што је изазвало велико негодовање у српској јавности која је и прву пресуду сматрала срамно благом.

У процесу против Орића, Апелационо веће у Хагу тада је закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године, али да "доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу".