Румуни ратификовали штит

Румунски парламент ратификовао је споразум о размештању делова америчког антиракетног штита на територији Румуније, дан уочи министарског састанка НАТО-а.

Сенат је једногласно усвојио закон о ратификацији споразума, потписаног 13. септембра ове године, који предвиђа да на југу Румуније буду распоређени пресретачи ракета типа "SМ-3".

Шеф румунске дипломатије Теодор Баконски изјавио је да је постављање делова америчког антиракетног штита "веома важан допринос безбедности Румуније, САД и целе Алијансе", преноси агенција Медијафакс.

Тај закон је у новембру усвојио Доњи дом парламента, а да би он ступио на снагу треба још да га потпише председник Трајан Басеску.

Осим Румуније, Турска, Пољска и недавно Шпанија озваничиле су своје учешће у том систему антиракетне одбране. Прошле године је и председник Албаније Саљи Бериша ставио своју земљу "на располагање" за размештање ракетног штита, али Американци бар за сада нису прихватили понуду.

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон је, после потписивања споразума са Румунијом у септембру, рекла да би САД требало у року од четири године да разместi ракетне пресретаче "SМ-3" у румунској ваздушној бази "Девеселу". У тој бази требало би да буде стационирано између 150 и 200 америчких војника и цивилног особља.

Требало би да ракете пресретачи у Румунији буду распоређени до 2015. године, а у Пољској до 2018. године, када се очекује да систем буде пуштен у рад. Према писању западних медија, у обе земље биће распоређене по 24 ракете, што је довољно да се зауставе ракете из Ирана, који нема много ракета са великим дометом.

Технологијом на претње

Четири брода опремљена борбеним системом "Иџис" биће постављена у америчкој морнаричкој бази "Рота" на југу Шпаније до 2013. године, што је сада већ бивши премијер Сапатеро најавио раније ове године.

Борбени систем "Иџис" који користи америчка морнарица, представља склоп компјутера, радара и ракета земља-ваздух, који је последња реч технологије и значајно повећава могућност да се униште непријатељски авиони, интерконтиненталне ракете или сателити.

Према званичним подацима америчке војске, ракете "SМ-3" могу да погоде циљ на даљини од око 500 километара, који лети на висини од 160 километара, а максимална брзина износи око 9.600 метара у секунди. Систем "Иџис" омогућава праћење и гађање 100 циљева истовремено.

Јак амерички радар за рано упозоравање биће постављен на југоистоку Турске, на око 700 километара од границе са Ираном, док је САД 2008. године поставио сличан радар у Израелу. Турска која је једина чланица НАТО-а која се граничи са Ираном због кога се, наводно, цео штит и поставља.

Један ирански генерал запретио је да ће гађати амерички радар у Турској, зато што га сматра претњом по своју безбедност, а занимљиво је да Турска и Иран сарађују у контроли заједничке границе и борби против курдских побуњеника.

Руски одговор

Претходни самит Русија–НАТО био је обележен разликама о кључним питањима, а највећа је управо ракетни штит у Европи. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров тада је рекао да "нико не може да игнорише постављање нечијих војних инсталација на својој граници".

Председник Русије Дмитриј Медведев запретио је да ће као одговор на ракетни штит НАТО-а Русија ојачати своје нуклеарне потенцијале.

Медведев је прошле недеље отворио нову радарску станицу за рано упозоравање у најзападнијем руском граду Калињинграду, на обали балтичког мора, који се граничи са Литванијом и Пољском, чланицама НАТО-а.

Радар је намењен раном откривању непријатељских интерконтиненталних балистичких ракета и авиона на даљинама до 6.000 километара, што значи цела Европа и северни део Атлантског океана.

У исту област Руси планирају да поставе и ракете типа "искандер" које имају довољан домет да погоде базу у Пољској, где Американци планирају да поставе ракете пресретаче.