Руски официр убијен у Севастопољу, петоро погинуло при деактивацији бомбе; размењена тела војника

Руске трупе су напале Павлоград, у Дњепропетровској области, погођена је зграда логистичке компаније, известио је на Телеграму шеф ОВА, Александар Ганжа.

Навео је и да је у просторијама компаније избио пожар.

(Укринформ)

Руски војни официр убијен је у атентату у Севастопољу, највећем граду на Криму, рекао је регионални шеф Михаил Развожајев.

Додао је да је једна жена ухапшена због сумње да је извршила убиство у име украјинских специјалних служби.

Развожајев није идентификовао жртву нити осумњичену.

Државна новинска агенција Тас цитирала је безбедносну службу ФСБ која је саопштила да је осумњичена руска држављанка.

Русија је раније окривила Украјину за низ претходних атентата на високе војне званичнике и људе повезане са ратним напорима Москве.

Одвојено, Развожајев је рекао да је пет људи погинуло у Севастопољу ноћас током операције уништавања експлозивне направе.

(Reuters)

Русија је предала тела 261 украјинског војника и заузврат добила 24 своја погинула у рату, објавио је руски портал РБK, позивајући се на високог руског заваничника, преноси Ројтерс.

(Reuters)

Пет особa погинуло је док су покушавали да деактивирају експлозивну направу у Севастопољу, највећем граду на Криму који је под контролом Русије, рекао је у четвртак регионални начелник Михаил Развожајев.

Како је навео, четворица специјалиста за деактивирање бомби и један радник обезбеђења обављали радове на рашчишћавању након напада украјинског дрона на град када се догодила експлозија.

(Reuters)

Представници Украјине нису позвани да учествују на војној паради која ће бити одржана 15. августа у Варшави поводом Дана оружаних снага Пољске, саопштило је украјинско Министарство одбране за украјински јавни сервис Суспилне.

На паради, која ће према најавама бити највећа у историји Пољске, учествоваће око 1.800 припадника оружаних снага, више од 300 комада копнене технике и 60 летелица. Учешће су најавили и војници из САД, Канаде, Аустралије, Литваније, Естоније, Шведске, Румуније и других земаља. Највећи контингент међу савезничким земљама чиниће француски војници, укључујући припаднике Легије странаца.

Истовремено ће у Гдињи и Гдањску бити одржана поморска парада, на којој ће учествовати више од 20 пловила.

Повод за вербални и дипломатски сукоб Варшаве и Кијева била је одлука Володимира Зеленског са краја маја којом је једној специјалној јединици украјинских оружаних снага, на њен захтев, дозволио да носи име "Хероји Украјинске устаничке војске (УПА)“.

Потом је пољски председник Карол Навроцки објавио је на платформи Икс да Зеленском одузима "Орден белог орла“, највише државно одликовање.

Зеленског који је вратио орден, у том чину следила су тројица од четворице још живих бивших украјинских председника као и шеф његовог кабинета Кирило Буданов и министар спољних послова Андреј Сибига.

Пољаци тврде да су борци УПА током Другог светског рата од 1943. починиле бројне масакре над пољским становништвом у западноукрајинској Волинији. Парламент Пољске је 2016. године злочине УПА прогласио за геноцид.

(Танјуг/Суспільне,РТС)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је на Криму ухапсила 55-годишњег мушкарца који је, како се тврди, Служби безбедности Украјине (СБУ) достављао информације о распореду руских војних јединица и опреме и припремао нападе на железничку инфраструктуру.

Према наводима ФСБ-а, мушкарац из Бахчисарајског округа користио је апликацију Вотсап за комуникацију са представником СБУ, пренео је Тас. Нaводно је достављао податке о локацијама војних јединица, војне опреме и система противваздушне одбране.

ФСБ тврди да је мушкарац добио и задатке да припреми саботаже и терористичке нападе на објекте железничке инфраструктуре, као и да прати возило припадника руског Министарства одбране који се налази у Севастопољу.

Према саопштењу, ти задаци нису извршени, јер је осумњичени претходно ухапшен.

Истражни одсек ФСБ-а за Крим и Севастопољ покренуо је против њега кривични поступак због издаје. Суд му је одредио притвор у трајању од два месеца.

ФСБ је нагласио и да украјинске службе, према његовим тврдњама, путем друштвених мрежа и апликација за размену порука траже особе спремне да учествују у саботажама и нападима на територији Русије.

(Танјуг/Тасс)

Ваздушни напад изазвао је пожар у индустријској зони у руском региону Башкортостан где онлајн продавац Вајлдберис има погон, саопштила је компанија.

У просторијама није било складиштене робе, саопштила је та компанија.

Складишта "Вајлдбериса", највећег руског онлајн трговца, мета су низа напада украјинских дронова од 18. јула за који Кијев тврди да продаје и предмете за војну намену.

(Reuters)

Руско Министарство одбране саопштило је да је током ноћи пресрело и уништило 362 украјинска дрона изнад различитих региона.

(Reuters)

Украјина има тек десетину ракета пресретача које су јој хитно потребне од САД за заустављање све интензивнијих руских напада балистичким ракетама, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски наводећи да свакодневно води "милионе" телефонских телефонских и поверљивих разговора са савезницима како би обезбедио додатне количине.

"Ове године имамо два и по пута мање пресретача него што смо имали 2025. године. Русија месечно има двоструко више балистичких ракета него раније", истакао је Зеленски у интервјуу за Си-Ен-Ен.

Додао је да би Украјина, уколико би јој САД продале пет одсто својих залиха, могла да "издржи зиму и спасе животе", док би са 10 одсто могла да "уништи све руске балистичке ракете".

Зеленски је рекао да и даље постоје недоумице о томе како ће се остварити наводна посвећеност америчког председника Доналда Трампа да Украјини омогући производњу сопствених пресретачких ракета "патриот". Зеленски је рекао да директно апелује на Белу кућу, путем телефонских разговора и порука, као и посредно преко савезника, да повећа помоћ Украјини у системима "патриот".

Истовремено, није желео да износи детаље о својим недавним контактима са Трамповом администрацијом.

Потврдио је да је недавно разговарао телефоном са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом, али није желео да коментарише наводе Фајненшел тајмса да ли је Венс од Украјине тражио да обустави нападе на руску нафтну луку на Црном мору, који угрожавају америчке компаније и ризикују изазивање раста глобалних цена енергената.

Кијев је такође изнео нове предлоге у оквиру мировног процеса који предводи Трамп, а који је последњих месеци практично у застоју.

Зеленски није желео да изнесе детаље, али је рекао да је потребно "веће ангажовање америчке стране у мировном плану". "Захвалан сам тиму председника Трампа што жели да настави. (Руски председник Владимир) Путин сада не жели да оконча овај рат и на њега тренутно нема довољно притиска", навео је Зеленски.

Он је одбацио и могућност да Украјина уступи преостале територије у Донбасу које Путин жели да освоји, истичући да безбедносне гаранције остају кључне за Кијев.

"Русија почиње да говори о овом рату и говори о територији. Кључно питање је зашто се он после велике паузе не би поново вратио са још једним или два милиона војника? Зашто се поново не би вратио да нас окупира?", рекао је Зеленски.

Зеленски је додао да се слаже са проценама појединих западних земаља да би Путин могао да настоји да прошири рат на НАТО, укључујући могући напад на мање балтичке чланице Алијансе.

"Он не зна како да оконча овај рат без велике окупације или велике победе за своје друштво. Једноставније му је да пронађе неку мању земљу, њему неће бити важно да ли је та земља у НАТО-у или није. Он жели брзу победу, стопостотну сигурност да ће победити, окупирати, уништити или контролисати", закључио је Зеленски.

(Tanjug/CNN)

Напад дроном изазвао је пожар у индустријској зони у Салавату у руској републици Башкортостан, где се налазе велика рафинерија нафте и петрохемијски комплекс, написао је је шеф тог региона Радиј Хабиров на Телеграму.

(Reuters)

Ноћашњи напад руских снага на лучко подручје Измаила у Одеској области, изазвао је штету и пожар, саопштиле су локалне власти у објави на Телеграму.

Измаил, близу румунске границе, дом је највеће украјинске дунавске луке, у којој се претоварују житарице и другу робу.

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин посетио је острво Итуруп у Курилском архипелагу, које је предмет територијалног спора између Русије и Јапана, пренеле су агенције Тас и РИА Новости.

То је његова прва посета Курилским острвима. Путин је на Итуруп допутовао из Јужно-Сахалинска, где је јуче присуствовао завршној фази вежби Пацифичке флоте са гардијске ракетне крстарице "Варјаг", водећег брода руске Тихоокеанске флоте.  Након вежби одржао је и састанак о безбедности источних граница Русије.

На Итурупу се Путин састао са гувернером Сахалинске области Валеријем Лимаренком, који га је обавестио о мерама подршке учесницима руске војне операције у Украјини и њиховим породицама, као и о развоју региона.

Путин је током посете обишао фабрику за прераду рибе "Јасни", а разговарао је и са локалним становништвом у Јужно-Сахалинску.  Са грађанима је разговарао о временским условима и припремама деце за нову школску годину, а са појединим становницима се и фотографисао.

Итуруп је једно од четири јужна Курилска острва на која Јапан полаже право и која Токио назива Северним територијама. Острва су под совјетском, а потом руском контролом од краја Другог светског рата. 

Територијални спор око њих деценијама оптерећује односе Русије и Јапана, истиче агенција. Путин је током састанка са предузетницима са Далеког истока у јануару 2024. године рекао да никада раније није посетио Курилска острва и обећао да ће то учинити.  Посету је сада остварио током боравка у Сахалинској области. Тас је објавио да је Министарство спољних послова Јапана упутило "оштар протест" због Путинове посете Итурупу. 

(Танјуг/Тасс/РИА Новости)