Ракетни удар на Одесу, оштећен конзулат Пољске; медији: два нафтна танкера погођена у Црном мору

Врховна рад није одобрили именовање одлазећег министра одбране Дениса Шмигаља за министра енергетике.

Шмигаљ је пет година био премијер пре него што је прошле године прешао у Министарство одбране.

Председник Володимир Зеленски предложио је да води енергетски сектор, због оптужби за корупцију и руским нападима на инфраструктуру.

Иначе, последњи министар енергетике је смењен прошле године због скандала везаном за корупцију, у који је била умешана и његова претходница.

(Reuters)

Након руског гранатирања током ноћи, Кијев се суочава с још већом несташицом струје – довољно чак и за снабдевање критичне инфраструктуре, изјавио је градоначелник Кијева Виталиј Кличко .

"Енергетичари раде. Али ситуација је изузетно тешка. Што се тиче грејања, око 500 вишеспратница је тренутно без грејања. Екипе за поправке такође раде даноноћно", написао је Кличко на свом Телеграм каналу.

Такође је напоменуо да информације о наводном затварању великих ланаца супермаркета због недостатка струје нису тачне.

(Унијан)

Између 13 и 18часова по московском времену, ПВО је пресрела и уништила 40 украјинских дронова с фиксним крилима, од којих 22 изнад Крима, саопштило је Министарство одбране Русије.

Наводи да је седам дронова пресретнуто и уништено изнад Белгородске области, шест изнад Азовског мора, два изнад Волгоградске и Ростовске области и један изнад Брјанске.

(Интерфакс)

Пољски генерални конзулат је оштећен у руском ракетном нападу на Одесу, саопштио је портпарол Министарства спољних послова Пољске, Маћеј Вевјур.

"Као резултат удара, поломљени су прозори на згради Генералног конзулата. Срећом, напад се догодио ноћу, број особља у конзулату је био ограничен, тако да нико није повређен“, нагласио је Вевур.

Додао је да је пољски Генерални конзулат оштећен, вероватно као последица ракетног напада.

(Укринформ)

Још два нафтна танкера, "Фројд" и "Делта Суприм", погођена су дроновима у близини терминала Каспијског цевоводног конзорцијума (КТЦ) на руској обали Црног мора, чиме је укупан број пловила нападнутих у тој области порастао на четири, изјавила су три извора.

Раније у току дана извори су навели да су два танкера под грчком управом такође погођена дроновима у близини терминала КТЦ, пренео је Ројтерс.

Представници Каспијског цевоводног конзорцијума одбили су да коментаришу ове наводе.

(Reuters)

Премијер Мађарске Виктор Орбан објавио је на свом Фејсбук профилу да је јасно да је најважније питање за судбину Мађарске рат (у Украјини), додајући да се опозициона политичка партија ТИСЗА (Тиса) "не оглашава о том питању".

"Дронови, лажни напади, уставни пуч, лажне веб странице и заштитни знакови. Политички апсурд. То је све што је странка Тиса успела да смисли у последњих месец дана. Није ни чудо што су из дана у дан у све тежој ситуацији", објавио је Орбан, преноси агенција МТИ.

Орбан је нагласио да странка Тиса не решава ово питање јер "би то био њихов пад".

"Европа одзвања ратом у Украјини. Кијев тражи 800 милијарди долара, војнике и испоруке оружја из Европе и све се одвија по бриселском проратном плану", поручио је мађарски премијер.

(Танјуг, МТИ)

Украјинске одбрамбене снаге током ноћи су извеле ракетни напад на фабрику за производњу беспилотних летелица "Атлант Аеро" у Таганрогу, у Ростовској области, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.
Фабрика производи ударно-извиђачке дронове типа "молни" и компоненте за дрон "орион", пренео је Укринформ.

Напад је изазвао експлозије и пожар у производним објектима, а утврђује се обим штете.

Украјина је навела да ће уништење објекта да смањи производне капацитете руских беспилотних летелица и да ослаби способност напада на цивилне циљеве.

Поред тога, погођени су и циљеви на привремено окупираним територијама Украјине, истиче Кијев.

(Укринформ)

Председник Словачке Петер Пелегрини, премијер земље Роберт Фицо и председник парламента Рихард Раши, најавили су да Словачка неће више војно помагати Украјини.

Одлука је потврђена након заједничког састанка, на којем су истакнули важност јачања сувереног наступа државе, пренео је "Aktuality.sk".

Пелегрини је рекао је да тројица лидера шаљу сигнал о заједничком вођењу спољне и унутрашње политике и да су у стању отворено и конструктивно да расправљају о свим питњима.

Он је нагласио да Словачка неће слати војнике у Украјину нити ће да учествује у гаранцијама за велике зајмове Европске комисије.

Фицо је истакао да је ЕУ и даље животни простор за Словачку, али је упозорио на дубоку кризу у Унији и потребу сувереног наступа земље у међународним питањима.

Он је позвао владајућу коалицију да делује јединствено и да заштити националне интересе у тешким временима.

Раши је потврдио да тројица званичника могу да се договоре о кључним проблемима, укључујући спољнополитичка питања и унутрашње реформе.

(Танјуг)

Украјински амбасадор при УН-у Андриј Мелник рекао је да то што је очигледно да је Москва употребила ракете "орешник" у нападу на Украјину представља "јасну претњу" европској безбедности и представља озбиљне ризике за међународни мир.

Мелник је на седници СБ УН посвећеној Украјини рекао да су руске тврдње о лажном нападу на резиденцију руског председника Владимира Путина, који се никада није догодио, "једноставно апсурдне" и "апсолутна лаж" која подсећа на инцидент, исценирани напад у Глајвицу 1939. године, за који су Немци оптужили Пољску и искористили као повод за напад на ову земљу.

Стални представник Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја рекао је да су представници дошли у СБ УН да "оптуже Русију за све проблеме“ и игноришу узрочно-последичне везе које стоје иза дубоке европске безбедносне кризе.

Заменица представника САД при Уједињеним нацијама, Тами Брус, изјавила је да је то што је Русија користила "орешник" "опасна ескалација".

Кинески представник у УН Сун Леи рекао је да се "прозор за преговоре отворио и да су врата за мир на видику".

Француска ће, заједно са својим европским партнерима, наставити да дугорочно подржава Украјину у остваривању њеног легитимног права на самоодбрану и у заштити њеног суверенитета, независности и територијалног интегритета, изјавио је стални представник Француске при УН Жером Бонафонт на састанку Савета безбедности.

(Танјуг)

Иран је последњих година продао Русији ракете и друго наоружање у вредности од више од четири милијарде долара, преноси Блумберг позивајући се на упућене изворе.

Испоруке су укључивале балистичке ракете, системе противваздушне одбране и дронове "шахед", а укупни расходи Русије на иранско оружје прелазе четири милијарде долара, наводи се у извештају.

Иран је потписао уговоре о ракетама са Русијом вредне приближно 2,7 милијарди долара и пре руске агресије на Украјину, рекао је за Блумберг западни безбедносни званичник под условом анонимности .

Према његовим речима, споразуми су потписани почетком октобра 2021. године, неколико месеци пре почетка рата, а односили су се на испоруку балистичких ракета и ракета земља-ваздух.

Према овом извору у куповину су укључене стотине балистичких ракета кратког домета "фатх-360", скоро 500 других балистичких ракета кратког домета и око 200 ракета земља-ваздух повезаних са системима противваздушне одбране.

Иран је такође испоручио Русији милионе муниције и артиљеријских граната, као и дронове камиказе "шахед-136" и технологију за њихову производњу у Русији под називом "Геран-2".

Уговор о дроновима, потписан почетком 2023. године, процењен је на 1,75 милијарди долара.

Иран је годинама под санкцијама због свог нуклеарног програма и гушења протеста у земљи.

(Танјуг, Блумберг)