Спирала мира или трка у лавиринту – професори из Кијева и Москве за РТС о реалним шансама за крај рата

Ближи смо миру него икада пре - тако на преговоре о окончању рата у Украјини гледа амерички председник. Потпредседник Џеј Ди Венс мање је оптимистичан - каже да уопште није уверен да се до мировног решења може док се приближава четврта годишњица сукоба.

Од последњих, одвојених сусрета руске и украјинске делегације са Американцима на Флориди, Володимир Зеленски је објавио, са Кијевом усаглашен - план у 20 тачака. Две остају спорне - територије и безбедносне гаранције. Спирала мира или трка у лавиринту - чему су ближи?

"Преговоре не видим као спиралу мира, већ више као пролазак кроз веома тежак лавиринт у ком се зидови сужавају или се повремено мало прошире, али је то и даље тежак пут", каже професор Николај Капитоњенко из Института за међународне односе у Кијеву.

Шта нуди план у 20 тачака

Код најтежег питања - територија, оригинални Трампов план у 28 тачака, предвиђао је да Русији, осим целог Крима и делова запорошке и херсонске области које тренутно контролишу, припадне и цели Донбас, што би подразумевало повлачење украјинске војске са преосталих десетак одсто територије.

План у 20 тачака нуди алтернативе - замрзавање на линији контакта или да се од ње обе војске повуку до 40 километара, па да се на том простору успостави слободна економска зона. За Русију, међутим, ни у каквом аранжману није прихватљиво присуство страних трупа.

Игра са нултим збиром

Професор међународних односа из Кијева не види могућност компромиса. То је игра са нултим збиром, каже.

"Решење је могуће само у случају ширег контекста, макар теоријски видим да постоји неки ниво спремности у украјинској влади да замрзне територије на линији контакта, да се привремено прихвати реалност на терену то је промена у односу на позицију од претходних година, али то је и даље далеко од Путинових захтева да се повуку из остатка Доњецке области", каже проф. Николај Капитоњенко.

Шта је најважније за Русију

Руски захтеви, често окарактерисани и као црвене линије испод којих Москва није спремна да иде, руски председник, дефинисао је пре равно четири године - у виду нацрта споразума са Вашингтоном. И они се нису мењали, наглашава професор међународних односа из Москве.

"Русија није заинтересовна за територије по себи већ да би из конфликта изашла са позитивним безбедносним исходом за себе. За Русију је најважније да исход војног ангажовања одговара на руске захтеве и да се у наредних 8 до 10 година не појаве безбедносни изазови на које би морала да одговори. На то се односи руски захтев за територијама које укључују Крим, Донбас и југозападне територије Украјине. Дакле, територије су за Русију безбедносна гаранција да неће бити нових сукоба", каже проф. Максим Сучков, директор Центра за међународне студије МГИМО Института у Москви.

Кијев инсистира на безбедносним гаранцијама

На безбедносним гаранцијама, Кијев инсистира још од непотписане Истанбулске декларације на почетку рата. После августовског самита Трампа и Путина на Аљасци, у том питању иде се у смеру гаранција по узору на члан 5 НАТО споразума.

"Члан 5 који то заправо није, јер сигурно не би произвео исту реакцију, дакле напад на Украјину не би заиста био схваћен као напад на било коју НАТО чланицу. Трамп је довео у питање и одбрану својих савезника, а камоли оних који ни формално нису савезници. Оно што Русију брине је да би Америка наставила да снабдева Украјину оружјем. Америка каже да је то део пакета, како се не би десио нови напад на украјинску територију", каже Сучков.

У преговорима са руском и украјинском делегацијом, разговара се о ограничењу броја украјинских војника после рата - од 600 до 800 хиљада - велики број људи под оружјем за Украјину, како се испоставило, и током рата.

У чијем дворишту је лопта

“Решење за Украјину јесте велика војска, али истовременo, Украјина је економски слаба нарочито после рата, зато је питање новца најважније. Ко ће то да плати? Ако Европа види улагање у Украјину као део своје безбедности, онда је логично што Трамп и очекује да Европа покрије те трошкове. Лопта је сада у европском дворишту, морају да одлуче колико и колико дуго ће бити спремни да плаћају за украјинску безбедност", каже Николај Капитоњенко.

Амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер, рецимо, тврди да је "лопта сада на страни Русије”.

Кремљ поручује да ће се разговори наставити, уз напомену, да су ставове о кључним питањима, већ разјаснили.