Путинов хеликоптер на мети украјинских дронова у Курској области; ЕУ донела одлуку које се Зеленски плашио

Превод током телефонског разговора председника Руске Федерације и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа био је консекутиван. На тај начин је, обзиром да и сам разуме енглески језик, руски лидер могао и пре превода преводиоца да стекне утисак о ономе што је речено, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Председник чује глас свог саговорника, односно чује Трампа, а онда преводилац преводи. Као што знате, председник и сам разуме енглески језик, тако да може одмах да разуме информације", рекао је Песков новинару Русије 1 Павлу Зарубину.

Он је потврдио да је разговор двојице лидера трајао више од два сата.

Претходно, председник Русије Владимир Путин одржао је прошле недеље телефонски разговор са америчким лидером Доналдом Трампом, који је трајао више од два сата. Разговор је, како је оценио Путин, био садржајан, отворен и изузетно користан.

(Росија 1) 

Током посете региону Курск хеликоптер руског председника Владимира Путина нашао се 20. маја у средишту масовног напада украјинских дронова, изјавио је командант дивизије руске противваздушне одбране Јуриј Дашкин.

Како је Дашкин испричао за тв канал Росија 24, Путин је био у радној посети региону Курск 20. маја и том приликом одржао састанак са локалним званичницима.

Руски председник је истакао да располаже свим информацијама о ситуацији у Курској области пошто га влада, као и војне и специјалне службе извештавају о томе.

"Председников хеликоптер се током посете нашао у средишту напада непријатељских дронова", рекао је Дашкин.

Према његовим речима, а како се може видети и на видео снимцима приказаним на тв каналу, напад је успешно одбијен и руска војска је у потпуности сачувала безбедност председника.

(Росија 24) 

Европска унија је донела одлуку да привремено врати царине на украјинске пољопривредне производе, у оквиру нових трговинских мера које ће бити на снази у наредним месецима.

Ова мера, која ступа на снагу 6. јуна, представља одговор на притиске држава као што су Пољска, Мађарска и Словачка, које су изразиле забринутост због повећаног увоза украјинских пољопривредних производа.

Ограничење које је Европска комисија поново увела првобитно је било на снази у раним фазама руске инвазије 2022. године, али је укинуто како би се подржали украјински пољопривредници. Међутим, након повећаног притиска са различитих страна, ова привремена мера поново је уведена и важиће до краја 2025. године.

Брисел је назначио да је то само привремена мера, јер ЕУ ради на преиспитивању дубоке и свеобухватне трговинске зоне између ЕУ и Украјине. Зато ће сада враћене царине важити само до краја 2025. године. То такође значи да је погођено само 7/12 уобичајеног годишњег извоза Украјине у ЕУ.

У 2024. години, Украјина је извезла робу у вредности од 41,627 милијарди долара – што је повећање од 5,44 милијарде долара, или 15 одсто, у поређењу са 2023. годином. У обиму, извоз је износио 131,179 милиона тона, што је повећање од 30,8 милиона тона, или 30,8 одсто. Увоз је такође порастао за 8,6 одсто, достигавши 69 милијарди долара.

(Rubryka)

Приступање Украјине Европској унији отвориће врата исцрпљивању ресурса блока, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан.

"Чланство Украјине у ЕУ? Ако дозволимо Украјини да се придружи Унији, то ће отворити врата исцрпљивању наших ресурса. Мађарска неће платити за то", написао је Орбан у објави на друштвеној мрежи Икс.

Раније је Орбан на Кошут радију приметио да Европска унија има за циљ да брзо прими Украјину у заједницу, јер ће тада бити легално лакше снабдевати је европским новцем, који ће Кијев апсорбовати "као сунђер", Мађарска то не жели да дозволи.

У Мађарској је 14. априла започето општенародно испитивање ставова грађана поводом пријема Украјине у Европску унију. Анкете се шаљу поштом. Гласачки листић садржи једно питање: "Да ли подржавате чланство Украјине у ЕУ?", на које се може одговорити са "да" или "не".

Након завршетка консултација у јуну, резултати ће бити прослеђени у Брисел.

За разлику од референдума, овакве консултације у Мађарској не подразумевају праг излазности.

Будимпешта је у фебруару ставила вето на почетак прве фазе преговора о приступању Украјине Европској унији. Касније су дипломате из Шведске, Финске, Данске, Летоније, Литваније и Естоније позвале Брисел да пружи конкретне предлоге о процесу придруживања земље.

Мађарски премијер Виктор Орбан је више пута блокирао или одлагао пакете помоћи ЕУ за Украјину, док се истовремено противио санкцијама против Русије.

(Икс)

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су руске снаге протекле ноћи извеле скоро 300 напада дроновима и 70 ракетних удара, користећи и балистичке ракете, на територију Украјине, наводећи да "без правог и снажног притиска на руски врх ова суровост не може да буде заустављена".

"Спасилачке екипе данас су после масовног руског напада интервенисале у више од 30 украјинских градова и села. Наше службе су на терену свуда где је потребно и пружају помоћ грађанима", навео је Зеленски на Фејсбуку.

Према његовим речима, највише су коришћени дронови типа “шахид”, као и ракете различитих врста, укључујући балистичке.

Зеленски је додао да су на мети напада били градови и стамбене зграде које су намерно гађане и уништаване.

Он је навео да су у Кијеву оштећене спаваонице у склопу зграде универзитета историје, као и више фирми, и да има рањених и погинулих, укључујући децу.

Зеленски је додао да су поред Кијева, гађани и Житомир, Хмељницки, Тернопољ, Одеса, Суми, Полтава, Харков и Николајев.

"Сваки такав терористички руски напад је довољан разлог за нове санкције против Русије која пролонгира овај рат и наставља да свакодневно убија", навео је украјински председник.

Он је додао да то не сме да се игнорише, као и да ћутање Америке и осталих само охрабрује руског председника Владимира Путина.

"Без правог и снажног притиска на руски врх ова суровост не може да буде заустављена. Санкције ће дефинитивно у томе помоћи", поручио је он, додајући да је сада важна одлучност САД, европских земаља и свих у свету који желе мир.

Према речима Зеленског, Путин мора бити натеран да размишља, не о ракетним ударима већ о окончању рата.

У руским нападима на Украјину током протекле ноћи погинуло је најмање 12 особа, саопштила је раније украјинска државна Служба за ванредне ситуације (ДСНС).

(Укринформ) 

У оквиру руско-украјинских споразума, 303 руска војника су враћена са територије коју контролише кијевски режим, саопштило је Руско Министарство одбране.

У замену су предата 303 ратна заробљеника украјинских Оружаних снага.

Тренутно се руско војно особље налази на територији Републике Белорусије, где добија неопходну психолошку и медицинску помоћ.

Прва фаза размене одржана је у петак, а 270 војника и 120 цивила, укључујући цивиле из Курске области које су заробиле украјинске оружане снаге, враћено је у Русију. 

У замену, украјинској страни је предато 270 бораца украјинских оружаних снага и 120 цивила. Друга фаза се одвијала дан касније: 307 руских војника се вратило у Русију, а исти број украјинских ратних заробљеника је предат Кијеву.

Тако су, у складу са руско-украјинским споразумима постигнутим 16. маја у Истанбулу, у периоду од 23. до 25. маја Кијев и Москва извршили размену по формули 1.000 за 1.000 људи.

(Известија)

Пет цивила је повређено услед украјинског гранатирања града Каховке, саопштиле су службе за ванредне ситуације.

Према саопштењу, украјинска артиљерија укупно је, током 24 сата, 40 пута гранатирала насељена места на левој обали Дњепра у Херсонској области.

Током ноћи, девет насеља у региону нашло се под ватром украјинских оружаних снага – Тавријск, Нова Каховка, Каири, Бољше Копањи, Аљошки, Каховка, Пролетарка, Нова Мајачка, Корсунка.

(Известија)

Украјинско ратно ваздухопловство је саопштило да је Русија напала ноћас Украјину са 298 дронова и 69 ракета.

У саопштењу се наводи да је украјинска војска оборила 45 ракета и 266 дронова, као и да је на мети била већина територије Украјине, преноси Укринформ.

Ројтерс наводи да је у питању један од највећих ваздушних напада Русије на Украјину од почетка рата.

У руским нападима на Украјину током протекле ноћи погинуло је најмање 12 особа, саопштила је украјинска државна Служба за ванредне ситуације (ДСНС).

(Укринформ, Reuters)

Ако се амерички лидер Доналд Трамп повуче из преговарачког процеса између Москве и Кијева о решавању сукоба, то ће значити капитулацију Украјине, навео је политичар и главни уредник Форбса Стив Форбс.

"Назовите то капитулацијом унапред. Трамп је наговестио да би се САД могле повући ако обе стране не постигну договор“, рекао је Форбс на Јутјуб каналу Forbes Breaking News.

Поред тога, приметио је да би капитулација Кијева могла да учини руског председника Владимира Путина политичким господарем Европе. Такође је додао да европске државе, због свог поткопаног утицаја, неће моћи да рачунају на помоћ Вашингтона.

Дан раније је професор Универзитета у Чикагу Џон Миршајмер изјавио да Трамп има само две опције за решавање сукоба у Украјини након телефонског разговора са Путином. Према његовом мишљењу, амерички лидер мора да прихвати захтеве Москве или да се повуче из преговарачког процеса.

(Известија)

Европски лидери разматрају куповину америчког оружја за испоруку Украјини ако САД одбију даљу војну помоћ, објавио је Блумберг позивајући се на добро обавештене изворе. 

Агенција наводи да Европа нема ни залихе оружја нити капацитет да га произведе у довољним количинама да би задовољила све потребе Украјине, а очигледно је да Бела кућа више неће испоручивати оружје Украјини, одбацујући позиве из Европе да се настави притисак на руског председника Владимира Путина да пристане на тренутни прекид ватре пооштравањем санкција.

Предлог који добија све већи кредибилитет јесте да се купи више америчког оружја, а затим пошаље Украјини, рекли су људи упознати са ситуацијом, који су тражили да не буду именовани.

"Идеја је да ако Трамп одбије да пошаље америчко оружје Украјини, Европа ће то учинити. То би помогло Украјини да обузда руску офанзиву и могло би да створи нови притисак на Путина да га натера да озбиљно схвати питање прекида ватре. А ако Европљани могу да убеде Трампа да настави да доставља обавештајне податке Украјини, председник Украјине Володимир Зеленски ће моћи да преживи", наводи добро обавештени извор.

Саговорници Блумберга су навели да очекују да ће САД наставити да деле обавештајне податке са Украјином како би помогле у идентификацији мета. 

Претходна кратка обустава ове сарадње створила је оперативне проблеме за Кијев, а такође је изазвала забринутост међу америчким савезницима да би се могли суочити са сличним третманом у будућности.

Европа нема ни залихе оружја нити капацитет да га производи у довољно великим количинама, јер постаје јасно да САД више неће испоручивати.

Бела кућа је такође одбила апеле ЕУ да настави притисак на Владимира Путина прихвати пооштравањем санкција.

Виши сарадник Савета за спољне односе (ЦФР) и професор међународних послова на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону Чарлс Капчан оценио је да је наоружавање Украјине оружјем произведеним у САД, било купљеним или донираним, једини начин да се руски председник убеди да оконча рат.

"Споразум о природним ресурсима потписан са Украјином даје председнику САД простор да се обрати Конгресу како би затражио додатна средства за Украјину и да тврди да је то допринос заједничком инвестиционом фонду, а не терет за пореске обвезнике САД. Трамп разуме да ако би он бацио Украјину под аутобус, а Русија би обезбедила капитулацију Украјине, то би био убедљив политички пораз за Доналда Трампа", истакао је Капчан.

Према његовим речима, "Украјина постаје Трампов Авганистан, ако не и горе".  

Експерти тврде да би испоруке оружја Украјини, које је одобрио и финансирао бивши амерички председник Џозеф Бајден, могле да се окончају овог лета, а Европа ће се "мучити" да произведе довољно оружја да попуни празнину. 

Русија ће покушати да искористи ову ситуацију, сматрају стручњаци.

Европска унија такође разматра нове санкције против Русије, укључујући искључивање банака из СВИФТ система и забрану гасовода Северни ток, како би извршила притисак на Русију да преговара о мировном споразуму, наводи Блумберг.

(Танјуг, Bloomberg) 

Руски системи противваздухопловне одбране оборили су 110 украјинских дронова изнад руских региона у ноћи на недељу, саопштило је Министарство одбране.

Изнад Тулске области оборено је 16 беспилотних летелица, 14 је уништено изнад Брјанске и Калушке области, 13 дронова је неутралисано изнад Тверске области, 10 изнад Белгородске и Курске области.

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да је током ноћи оборено 15 дронова који су летели у правцу Москве.

Осам беспилотних летелица је оборено изнад Орелске области, седам изнад Крима, две изнад Смоленске области и по једна изнад Липецке, Нижњеновгородске и Новгородске области.

(Известија)