Москва: Забрана уласка за главног тужиоца МКС; Њујорк тајмс: Око пола милиона погинулих и рањених војника у Украјини

Украјински председник Володимир Зеленски каже да власти Украјине припремају велике ствари за ту земљу које ће, како је навео, оснажити државу и њене ратнике.

"То је главни задатак. Оружје за наше ратнике. Нове прилике за нашу одбрану. Нови пакети подршке од наших партнера", рекао је Зеленски у вечерњем видео-обраћању објављеном на сајту председништва.

Додао је да украјинске власти чине све да пре Дана независности, 24. августа, могу да кажу да је направљен још један корак ка кругу најјачих држава света.

"Наш тим тренутно ради посебно интензивно. Чућете нове вести о Украјини. Припремамо их са суседима у Европској унији и оним регионима Европе где сарадња са државама није била довољна", навео је украјински председник.

Истакао је да је Украјина ове недеље остварила важне дипломатске успехе, попут чињенице да се декларацији Г7 о безбедносним гаранцијама за Украјину до сада придружило 18 држава.

Зеленски је додао да се ради на томе да Украјина ове године буде спремна за отварање преговора о чланству у Европској унији.

(Tanjug)

Русија, Турска и Kатар раде на постизању новог споразума о житу који би овог викенда могао да буде потписан у Будимпешти, објавио је немачки лист Билд, позивајући се на званичну преписку mинистарстава спољних послова и амбасада Русије и Турске којој је имао увид.

У питању су преписке од 21. јула до 8. августа ове године, а у писмима се, између осталог, наводи да је Москва унапред упозорила Анкару да ће се повући из претходног споразума о житу.

У оквиру новог договора предлаже се слање руског жита сиромашним земљама, углавном афричким. Турска би била организатор, а Kатар спонзор снабдевања.

Истовремено, турски министар спољних послова Хакан Фидан тражи од Русије да продужи претходни споразум како би се омогућиле и испоруке из Украјине.

Званична Анкара предлаже и да се делује под окриљем Уједињених нација.

Према писању Билда, нови споразум би могао да буде постигнут у Будимпешти где је већ долетео шеф руске републике Татарстан Рустам Миниханов, а тамо ће стићи и турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

(Tanjug/Bild)

САД, Јапан и Јужна Кореја у најоштријој заједничкој изјави досад осудиле су "опасне и агресивне акције” Кине у Јужном кинеском мору.

У "корејској верзији" заједничке изјаве на самиту у америчком Кемп Дејвиду у коју је увид имао Ројтерс, три стране су се обавезале да ће се међусобно брзо консултовати током криза и координисати одговоре на регионалне изазове, провокације и претње које утичу на заједничке интересе.

У саопштењу се такође обавезују да ће сваке године одржавати трилатералне војне вежбе и делити информације у реалном времену о лансирању ракета Северне Кореје до краја 2023.

Три стране су се сагласиле да ће одржавати и трилатералне самите сваке године.

Амерички председник Џо Бајден је раније данас пожелео добродошлицу лидерима Јужне Кореје и Јапана на самиту у Кемп Дејвиду који, како је истакнуто, има за циљ јачање веза три земље суочене са кинеским успоном и нуклеарним претњама Северне Кореје.

У свом одговору на рат у Украјини, лидери су се сложили да наставе да подржавају Кијев и да одрже снажне, координисане санкције Москви,које треба додатно да обуздају зависност од руске енергије.

Формулације о Кини су неочекивано оштре што ће вероватно изазвати одговор Пекинга, који је витални трговински партнер и за Кореју и за Јапан, оцењује Ројтерс.

"Што се тиче опасних и агресивних акција којима смо недавно били сведоци од стране Народне Републике Кине у подршци својим илегалним поморским територијалним претензијама у Јужном кинеском мору, ми се оштро противимо сваком покушају једностране промене статуса кво у водама Индопацифика “, наводи се у саопштењу.

(Reuters)

Русија је забранила улазак 54 британска држављана, укључујући главног тужиоца Међународног кривичног суда Карима Кана, као одговор на санкције Уједињеног Краљевства против њених грађана и предузећа, саопштило је тамошње Министарство спољних послова.

МКС је у марту издао налоге за хапшење руског председника Владимира Путина, оптужујући га за ратни злочин незаконитог депортовања стотине деце из Украјине, оптужбе које Москва пориче.

Москва је такође на листу додала британску министарку одбране Анабел Голди, као и бројне дописнике Би-Би-Сија, Гардијана и Дејли телеграфа.

У саопштењу се истиче да ће МСП наставити да шири листу у знак одмазде за санкције.

(Reuters)

Укупан број погинулих или рањених украјинских и руских војника од почетка рата у Украјини приближава се броју од 500.000, објавио је Њујорк тајмс наводе неименованог америчог званичника, преноси Ројтерс.

Како се наводи, тешко је проценити број жртава јер их Москва умањује, док Kијев одбија да саопшти званичне податке.

Амерички званичници прецизирају да се број руских војних жртава приближава 120.000, уз 170 до 180.000 повређених војника.

Са друге стране, тврде да је убијено близу 70.000 украјинских војника, као и да је рањено њих 100 до 120.000.

И поред тога што је страдало више руских војника, Њујорк тајмс наглашава да Руси бројчано надмашују Украјинце на бојном пољу.

Према тврдњама извора Њујорк тајмса, број жртава повећао се након што је Украјина покренула контраофанзиву.

Русија је забранила улазак молдавским званичницима након "непријатељске" одлуке Кишињева да протера двадесет двоје руских дипломата, саопштило је руско Министарство спољних послова, што означава даље погоршање ионако затегнутих односа.

Молдавија, бивша совјетска република, погођена је руским ратом у суседној Украјини. Председница Молдавије Маја Санду осудила је напад Русије на Украјину и оптужила Москву да покушава да дестабилизује сопствену земљу.

Руске дипломате протеране су 14. августа из главног града Молдавије Кишињева.

"Овај непријатељски корак води даљем уништавању руско-молдавских односа, који су већ у дубокој кризи због поступака молдавске стране“, наводи се у саопштењу руског МСП-а након што је позвало амбасадора Кишињева у Москви да изрази његово неодобравање.

Изасланик је обавештен да је "као асиметричан одговор, улазак у Руску Федерацију затворен за један број званичника Републике Молдавије", саопштило је министарство.

У њему нису идентификовани молдавски званичници на које се односи забрана нити се наводи колико их је било, али молдавски медији, позивајући се на неименоване изворе, наводе да се забрана односи на 20 званичника, укључујући посланике из владајуће странке председнице Санду.

Високи молдавски званичник рекао је да је потез Русије за жаљење.

"Ово није први пут да руске власти прибегавају таквим мерама“, рекао је Игор Захаров, саветник за комуникације министра спољних послова Молдавије.

Молдавија дели границу и са Украјином и са Румунијом.

(Reuters)

Украјинске снаге испалиле су јутрос на Доњецк четири пројектила са касетном муницијом у року од 20 минута, саопштила је Москва.

Термоелектрана у Доњецкој области ради смањеним капацитетом.

(Гардијан)

Велики пожар гори на руском терминалу мазута у Новоросијску, једној од највећих лука на Црном мору која се налази око 172 километра од Крима.

За сада је нејасно да ли је пожар изазвао удар украјинске беспилотне летелице.

Нема повређених.

(Гардијан)

Експлозије су одјекнуле у Запорожју након што је проглашена ваздушна опасност.

Претходно је ваздушна опасност проглашена је у Сумској, Полтавској, Харковској и Дњепропетровској области Украјине, као и делу Херсонске области.

(Гардијан)

Украјински поморски дрон покушао је да изведе напад на руске ратне бродове Црноморске флоте на око 240 километара југо-западно од Севастопоља, саопштило је руско Министарство одбране.

Додајући да је дрон уништен.

(Гардијан)

Сједињене Државе су одобриле слање борбених авиона Ф-16 у Украјину из Данске и Холандије чим буде завршена обука пилота, изјавио је неименовани амерички званичник. 

Вашингтон је дао уверавања званичницима Данске и Холандије да ће САД убрзати одобрење захтева за трансфер Ф-16 у Украјину када пилоти буду обучени, рекао је тај званичник. 

"Поздрављамо одлуку Вашингтона да отвори пут за слање борбених авиона Ф-16 у Украјину“, рекао је холандски министар спољних послова Вопке Хоекстра на платформи за размену порука Х [раније познатој као Твитер].

Према његовим речима, амерички државни секретар Ентони Блинкен упутио је писма колегама из те две земље и пружио им уверавања да ће захтеви за испоруке авиона бити одобрени.

Блинкен је у писму, у чију је копију Ројтерс имао увид, истакао да САД дају пуну подршку за пребацивање борбених авиона Ф-16 у Украјину, као и за обуку украјинских пилота, што би помогло у одбрани од руске агресије.

Коалиција од 11 земаља почеће обуку украјинских пилота за управљање борбеним авионима Ф-16 касније овог месеца у Данској, саопштило је у петак данско министарство одбране.

Вршилац дужности министра одбране земље Тролс Пулсен рекао је у јулу да се земља нада да ће видети "резултате" обуке почетком 2024.

Украјина је активно тражила борбене авионе америчке производње Ф-16 како би јој помогла да се супротстави руској ваздушној надмоћи.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски спрема се да Пољској преда западни део земље, али Украјинци то неће дозволити, изјавио је председник Белорусије Александар Лукашенко.

"Украјинци то неће дозволити. Али Зеленски иде ка томе. Донета је одлука којом су пољски полицајци добили скоро исти статус као украјински", рекао је Лукашенко у разговору са украјинском новинарком Дијаном Панченко, преноси Тас.

Додао је да је то чуо, као и да се Украјина за то припрема.

"Штавише, у Пољској су већ формиране војне јединице за помоћ Украјини. Ако уђу, нећете моћи да их вратите јер иза Пољске стоје Американци", навео је Лукашенко.

Додао је да ће, уколико буду предати Пољској, западни делови Украјине постати део НАТО-а.

"То ће бити пољска територија. А бити део Пољске значи бити део НАТО-а. Све иде ка томе. То је неприхватљиво за нас, као и за Русе", поручио је белоруски председник.

(Танјуг, Тас)

Први теретни брод, који је прошао кроз украјински хуманитарни црноморски коридор, упловио је у Босфорски мореуз у Турској, саопштио је за Ројтерс неименовани сведок.

У питању је теретни контејнерски брод Јозеп Шулц који плови под заставом Хонг Конга, а који је раније ове недеље напустио украјинску црноморску луку Одесу.

Украјина је прошле недеље најавила да ће организовати "хуманитарни коридор" у Црном мору због теретних бродова, који су остали заробљени у њеним лукама, пошто су прошлог месеца пропали преговори о продужетку споразума о извозу житарица.

Москва није саопштила да ли ц́е поштовати поморски коридор. Локални турски медији су пренели да ц́е се брод усидрити у луци Амбарли на југу Истанбула.

(Ројтерс)

Премијери Литваније, Летоније и Естоније навели су у саопштењу да се придружују Декларацији Г7 о подршци Украјини, објавила је литванска национална телевизија ЛРТ.

Председница владе Литваније Ингрида Симоните, премијер Летоније Крисјанис Каринс и естонска премијерка Каја Калас јуче су навели да ће само чланство у НАТО Украјини пружити безбедносне гаранције и кредибилно средство одвраћања које је потребно да спречи будућу агресију експанзионистичке Русије, наводи се у саопштењу, преноси Укринформ.

Они су изразили "непоколебљиву подршку и солидарност са народом и владом Украјине који херојски бране слободу, независност, суверенитет и територијални интегритет своје земље".

"Препознајемо да храбра борба Украјине помаже у заштити евроатлантске безбедности и међународног поретка заснованог на правилима“, истиче се у саопштењу.

Симоните, Каринс и Калас су истакли да су "стајали заједно са Украјином од првог дана ничим изазване и бруталне агресије Русије" и обећали да ће је подржавати "до победе" и "наставити да доприносе међународним напорима за очување њене независности, суверенитета, безбедности, демократије и просперитета".

Како се наводи у саопштењу, на самиту НАТО-а у Виљнусу, савезници су се сагласили да је будућност Украјине у НАТО-у и да ће балтичке земље наставити да подржавају ову тежњу.

На Самиту НАТО-а у Виљнусу 11-12. јула лидери земаља Групе седам (Г7) одобрили су Заједничку декларацију о подршци Украјини.

Декларацији су се до сада придружиле и Белгија, Чешка, Грчка, Данска, Финска, Исланд, Ирска, Летонија, Холандија, Норвешка, Португал, Румунија, Шпанија и Шведска.

(Укринформ, Танјуг)

Делови украјинског дрона пали су на московски Експо центар после дејства противваздухопловне одбране. Експо центар се налази на око пет километара од Кремља.

Рушевине нису изазвале пожар и према досадашњим подацима нико није повређен. Ипак, услед овог напада накратко је обустављен саобраћај на цивилним аеродромима у Москви, а седам летова је преусмерено.

"Око 4 сата ујутро по московском времену, кијевски режим је покренуо још један терористички напад употребом беспилотне летелице на објекте који се налазе у Москви и Московској области“, навело је руско Министарство одбране.

(Reuters)