Таковска 10 - Да ли је договор Кине и Русије крај "новог светског поретка“

САД и ЕУ врло уздржано и неблагонаклоно су испратили сусрет председника Сија и Путина у Москви, док су са тог сусрета стизале прилично оптимистичне поруке о сарадњи Русије и Кине. Да ли је свет пред новим "мешањем карата“, први пут после пада Берлинског зида. Професор Факултета политичких наука у Београду Иво Висковић и новинар Драган Бисенић сложили су се да је Кина научена да се у последњем тренутку изјасни и да се зато није децидирано изјаснила о Русији, иако је осудила рат у Украјини. Професор Економског факултета у Београду Дејан Шошкић сматра да је Кина најјача економска сила на свету и да она сада има прилику да заузме руско тржиште.

Само пар дана пошто је Међународни кривични суд подигао оптужницу за ратне злочине против руског председника Владимира Путина у посету Москви стигао је председник Кине Си Ђинпинг који је са собом понео кинески предлог за прекид руско-украјинског рата. Да ли је време за нови светски поредак. Да ли ће "гвоздену завесу“ заменити она од кинеске свиле.

Професор Факултета политичких наука Иво Висковић рекао је гостујући у емисији Таковска 10 да се Кинези не изјашњавају до последњег тренутка о неким стварима. “У Савету безбедности они најмање улажу вето и по низу других примера можемо видети да су Кинези научени да се изјасне тек у последњем тренутку када се мора рећи да или не”, рекао је Висковић.

Према његовим речима разговор Сија и Путина није био непријатељски. Подсетио је да су Кинези и Руси имали дуги низ година непријатељске односе.

Професор Економског факултета Дејан Шошкић рекао је да Кина ово види као прилику да попуни простор на руском тржишту које су имале западне компаније.

“Кина тражи ново тржиште за себе и нове партнере. Помиње се да је руска економија на петом месту а да је кинеска економија на другом месту, међутим већина аналитичара прави кључну грешку јер узима као параметар бруто домаћи производ који је номинални, а ако хоћемо да користимо најреалнији показатељ економске снаге онда треба погледати бруто домаћи производ коригован за параметар куповне снаге. То је најреалнији показатељ нечије економске снаге и по њему Кина је на првом месту у свету. Према тим показатељима Русија се налази на петом месту и дели га са Јапаном”, рекао је Шошкић.

Како је навео, не смемо заборавити процену Међународног монетарног фонда са почетка ове године по коме ће Русија имати позитивну стопу привредног Раста, да су њене девизне резерве без мало 600 милијарди годишње, да је то земља која је потпуно не задужена, ова земља има трговински суфицит има низак фискални дефицит.

Напоменуо је да су Кинези заузели страну јер Кинези дуго памте, они су много понижења доживели од европских колонијалних сила и Кина на неки начин заузима водеће место економске силе.

Новинар и бивши амбасадор Србије у Египту Драган Бисенић рекао је да као што смо видели Кина децидирано избегава да се изјасни о Русији, али она је осудила интервенцију у Украјини.

“Кина традиционално стојим на међународним принципима и међународном поретку. Процес који постоји у односима између Русије и Кине и који траје већ 10 година од када је кинески председник Си на челу је стратешки избор Кине као што је и то стратешки избор Русије. Процена Кине је двострука у овом случају. Кина је понудила свој мировни план. И као друго Кина је остала уз Русију у економском смислу”, каже Бисенић.

Напоменуо је да су Сједињене Америчке Државе промениле стратегију када су виделе неуспехе у Авганистану и Ираку и одлучиле су да неће да воде ратове већ ће да уводе санкције.

Подсетио је да је према Русији уведено скоро 10.000 санкција, а да је Кина предводник блока оних земаља које нису увеле Русији санкције. Бисенић је рекао да Кина зна да није Русије да би она била на тапету.

Нема силе која може да контролише читав свет

Професор Висковић је рекао да нема те силе која је у стању да контролише читав свет и да нема говора о такозваном "крају историје". Како каже, показало се да либерални модел који заступају западне демократије није победио.

“Постоји једна теорија која се назива теорија демократског мира - да демократије не ратују али уз обавезан додатак - међусобно. Оне ратују са онима за које сматрају да нису демократије”, истакао је Висковић. Додао је да и сада имамо да демократије ратују са оним државама које су ауторитативно уређене.

Подсетио је на речи Кисинџера који је рекао да је међународни поредак оно што се велике силе договоре. “Нема сумње да ће главни сукоб 21. века бити између Сједињених Америчких Држава и Кине, а ко ће бити уз Кину видећемо”, каже Висковић и додаје да ће Русија у овој причи бити млађи брат.

Економска снага БРИКС-а

Професор Шошкић је рекао да земље Г7 производе мање од земаља БРИКС-а.

“Четири земље БРИКС-а имају већу економску снагу од традиционално богатих седам земаља које чине групу Г7. Азија је лидер у економском смислу у свету. Само се отвара питање када ће то сви у свету и схватити”, каже Шошкић.

Шошкић је рекао да по његовом убеђењу није природно кидати везе које Русија има традиционално са Европом као и да, како каже, политика санкција не даје резултате.

Одговарајући на питање да ли Кина сада покушава да њен политички утицај буде једнак њеног економског утицају, Драган Бисенић је рекао да је то амбиција Кине и да је то председник Си изложио 2013. године у својих 17 принципа. На неки начин, како каже, он је рекао да ће Кина преузети одговорност за даљи развој односа у свету.

Говорећи о економиј, Шошкић је рекао да је природна веза између Русије и Кине као што је и природна веза између Француске, Немачке и Русије.

Бисенић додаје да су процене стручњака такве да Русија мора наредних 15 година да стоји уз Кину и да је то једини начин опстанка Русије пред Западом.

О размени технологија

Када је реч о размени технологије, говори се да нема војне размене између Русије и Кине, али доста технологије које се рецимо користи у фрижидерима може да се користи и за наоружање.

“То су технологије вишеструке намене. Ретке су технологије које се користе само за војне сврхе”, каже Бисенић.

Професор Висковић је рекао да су се Русија и Кина готово 50 година натезале ко ће имати примат у комунистичком свету и било је веома затегнутих односа 60-их година.

Истакао је да Кина никада није била оперисана од тога да жели да буде лидер у том делу света и Кинези су свесни да је Русија слабији партнер, а тога су свесни и Руси.

Професор Висковић је рекао да су Кинези успели да уз једнопартијски систем направе и најјачу тржишну економију што је оксиморон попут - дрвеног шпорета.

Колико се односи Русије и Кине тичу Србије, Висковић каже да се ти односи тичу Србије, али да не смемо заборавити и Запад и да се налазимо у једном троуглу, а да нама не иде у прилог пошто је сукоб отишао толико далеко, да важи правило - да ако ниси са нама онда си против нас и мораш се изјаснити. И закључио да у овој ситуацији морамо да гледамо не са ким нам је већа корист, него са ким нам је мања штета.